Живот почео на драгуљима

Ако je алем-камен најбољи пријатељ сваке жене, важи ли то и за нашу планету која је истог рода?

Једну од најзапретанијих тајни – како се на Земљи зачео живот – научници су одгонетнули пажљивим испитивањем (и посматрањем) драгуља. На драгом камењу милијардама година раније владали су повољни услови за отпочињање хемијских збивања (реакција) која су претходила појави првих микроорганизама. Такву тврдњу недавно су објавили истраживачи из Немачке, Андреј Зомер, Дан Жу и Ханс-Јерг Фехт са Универзитета у Улму, у часопису Америчког хемијског друштва.

Учени људи годинама распредају да ли су се најстарији облици живе твари закували у прадавној супи првобитних хемијских састојака, али нико поуздано не зна како су најпростије аминокиселине – називане „циглицама живота” – спојиле и објединиле у сложене полимере који су послужили као темељ потоњег стварања.

Молекули на површини

Дијаманти предствљају кристални облик угљеника који претходи најстаријем знаном животу на Земљи. У бројним лабораторијским проверама, осмишљеним да поткрепе проучавање које траје дуже од три десетлећа, уочено је да је природно драго камење, излагано деловању водоника, образовало кристалне слојеве воде на својој површини. Уједно је измерена електрична проводљивост која је, према претпоставкама, одиграла кључу улогу у покретању (и убрзавању) хемијских реакција неопходних за прво животодавно зачеће.

Када су се наједноставнији молекули ухватили за површину дијаманата обавијених водоником у атмосфери ране Земље, пре неколико милијарди година, доцнија геохемијска збивања била су довољна да уобличе сложеније органске молекуле који су, по свему судећи, уродили живом твари.

Други поглед, назван панспермија, подучава да су првотне животне клице на нашу планету доспеле из космоса у виду микроорганизама скривених у малим метеорима или огромним кометама.

Најновије изучавање не опредељује коначно како је живот отпочео, једино пружа подршку једном од могућих путева. Дијаманти под утицајем водоника узнапредовали су у најбољу подлогу за настанак живих организама, сматрају тројица истраживача из Немачке.

А како се образује драго камење?

Утонуће океaнске коре

Уобичајени дијаманти настали су на великим дубинама у Земљиној нутрини подвргавањем угљеника јакој топлоти и високом притиску. Захваљујући низу вулканских ригања у раздобљу од пре милијарду до сто милиона година доспели су ближе површини, одакле се данас лакше ископавају. Кудикамо древнији карбонадо (око 3,8 милијарди година) нађен је у Бразилу и Централноафричкој републици.

Амерички истраживачи су га озрачили у синхротрону Националне лабораторије Брукхевен и открили су малене износе других хемијских елемената, поред осталих водоника, чије порекло указује на међузвездана пространства. Верује се да се обликовао у распрснућима (експлозија) супернова, из којих су проистекли крупнији астероиди засувши Земљу пре, отприлике, две милијарде и 300 милиона година.

Али то није једина загонетка коју су научници растумачили загледајући небрушене драгуље из бразилске области Жуина. Истраживачка дружина са Универзитета Бристол и из Дарсбери лабораторије (Велика Британија) ових дана је објаснила у угледном часопису „Нејчер” како се океанска кора подвукла дубоко избацујући на површину вулканске стене. Танка очврсла покорица непрестано се занавља магмом из Земљиног омотача избијајући на подморским гребенима (раседи).

Сеизмички снимци указују да океанска кора утоне, чак, 3.000 километра испод површине остајући тако закопана милијардама година. Како се то дешавало?

Поменуто драго камење је у синхротрону озрачено снажним снопом икс-зрака (дебео као пола власи људске косе) да би се разоткрило како на великим дубинама настаје минерал перовскит, што се, иначе,не догађа у слојевима ближим површини. И закључено је да се образује на дубини од 700 километара.

Драгуљи су, према томе, и пријатељи живота.