Ратови излазе из сенке

Сједињене Државе, као најмоћнија глобална војна сила, интересе сопствене националне безбедности бране на готово сваком континенту, а њихове снаге ангажоване су данас у најмање 15 „ратова у сенци” широм света. Откако је после напада Ал Каиде на САД септембра 2001. у Вашингтону ауторизована употреба војске на разним неуралгичним тачкама, САД су распоредиле 173.000 припадника армије по 159 држава и тренутно имају 750 база у 80 земаља, пише магазин „Конфликтни менаџмент и мир”.

Најновији оружани ангажман забележен је против јеменских Хута, који су, у знак солидарности с Палестинцима из појаса Газе, од новембра отворили серију ракетних и напада дроновима на бродове који плове Аденским заливом и Црвеним морем и тако изазвали озбиљне поремећаје у глобалној трговини. Американци су после три године вратили Хуте на листу „посебно обележених глобалних терориста” и узвратили оснивањем евро-арапске „коалиције вољних”.

Тако је један од „ратова у сенци” у којима Америка учествује – од Украјине, преко Сирије, Ирака и Либана, до десетак држава Африке – у Јемену изашао из сенке, иако је Вашингтон од почетка тамошњег грађанског рата, који је од 2014. изазвао смрт 377.000 људи и хуманитарну катастрофу, помагао јеменску владу у борби против проиранских побуњеничких Хута, припадника Ал Каиде и Исламске државе који су успоставили базе на крајњем југу Арабијског полуострва.

Америчка централна команда са седиштем у Бахреину организовала је, уз директну помоћ Британаца и посредни ангажман осам савезника, масивни ваздушни и поморски удар крстарећим ракетама на најмање 60 циљева по Јемену, укључујући командне центре, лансирне рампе, радарске системе и депое муниције. Хути, припадници шиитске секте Заида, под контролом држе значајне области Јемена укључујући и главни град Сану, тврде да им напад није нанео знатније штете и обећавају нове ударе на „легитимне циљеве” Запада. Поручују да се Американци и Британци припреме за „плаћање високе цене”.

Аналитичари процењују да побуњеници оваквим акцијама не могу да буду неутралисани, али упозоравају да Американци ризикују да буду увучени у конфликт у Јемену, попут Саудијске Арабије, која се војно умешала у грађански рат и осам година чекала да се из њега извуче. Да ли сведочимо проширењу рата у Гази, који, после растуће напетости на окупираној Западној обали и свакодневних оружаних сукоба Израела и Хезболаха дуж израелско-либанске границе, прети да отвори фронтове у Јемену?

Американци и Запад тврде да напади на Хуте нису повезани с конфликтом у Гази, већ да су неопходни као одговор на „непровоциране и неприхватљиве” акције јеменских побуњеника на трговачке бродове који пролазе мореузом Баб ел Мандеб између Јемена и Џибутија, настављају Црвеним морем до Суеца и тако знатно скраћују руту између Азије и Европе, којом пролази 15 одсто светске поморске трговине. Пловидба Суецким каналом већ је смањена за трећину.

„Све што радимо, све што покушавамо да радимо јесте да спречимо будућу ескалацију”, тврди координатор америчког Савета за националну безбедност Џон Кирби.

Иран и Арапи не прихватају таква тумачења и сматрају да се САД директно ангажују на страни Израела. Саудијци су опрезнији јер покушавају да сачувају деликатан баланс у односима с Ираном који су после година оштрог ривалства нормализовани марта 2023. У Ријаду кажу да војне операције прате са „великом забринутошћу” и позивају на уздржаност.

Кључна је улога Ирана, спонзора „Осовине отпора” коју чине ирачке шиитске милиције, палестински Хамас, либански Хезболах и јеменски Хути. Техеран се преко њих годинама „у сенци” бори против „ционистичког режима”, све своје блискоисточне савезнике помаже финансијски и војно, али сада понавља да није умешан у нападе по Црвеном мору и да Хути дејствују потпуно независно.

Насер Канани, представник иранског Министарства иностраних послова, изјавио је да ће удари на Јемен допринети „небезбедности и несигурности региона” и одвратити пажњу од Газе, али званични Техеран даје до знања да није за проширење блискоисточног сукоба који би га директно конфронтирао с Америком. Изгледа да ајатоласима, у сасвим реткој сагласности, верују и Американци. „Иран с нама не жели рат”, каже председник Бајден, који поводом операција у Јемену има више проблема код куће јер неке демократе кажу да је прво морао да тражи сагласност Конгреса.

Хути рат у Гази покушавају да искористе како би обезбедили политичку легитимност у Јемену. Такав статус може да их одврати од наставка војних акција, што значи да је кризу могуће демонтирати само политички. Оружане операције нису довољне да се Хути поразе, јер они, за разлику од база Ал Каиде или ИД, имају снажна упоришта у делу становништва најсиромашније арапске земље.

У Јемену је од почетка грађанског рата било јасно да наоружане формације на терену, упркос подршци Ирана, односно Саудијске Арабије, нису у стању да једна другу елиминишу, али политичког решења и данас нема.

Да ли ће Бајденова администрација неутралисати Хуте и истовремено избећи ризике веће војне конфронтације у региону? Стратегија ограничених удара је рационална са становишта спречавања ширења конфликта, али тешко да ће спречити Хуте у новим нападима ракетама земља–море по Црвеном мору.