Снајке из Албаније на Пештери

Сјеница – Јесу ли то момци из села подно Голије и Јадовника и са Пештери кренули стопама силног цара Душана, па се по невесте запутили чак у "земље латинске". Педесетак момака из сјеничке, новопазарске и тутинске општине за нешто више од годину дана довело је животне сапутнице из Албаније, углавном из околине Скадра. Неки у правим момачким годинама, а неки, признају, сасвим близу опасне границе да буду проглашени за безнадежне случајеве, вечите нежење. Прошлог викенда, окупило се више од 40 мешовитих српско-албанских брачних парова у селу Буђеву на Пештери. Дошли су на позив Хуманитарне организације "Стара Рашка".

Приче већине младожења различите, а опет сличне. Младост потрошена на игранке и кафане, или у фабрикама по Шумадији, одакле су се вратили као транзициони вишак, девојака на Пештери нема, а ако негде и има неке, већ су је занела светла великог града, па неће за сељака. Родитељи или помрли или стари и имају само једну молбу: да доживе да виде унуче.

"Титулу" албанског зета међу првима је понео Радета Матовић из Буђева. Сада већ са Вером, из Пука у близини Скадра, има четворомесечног сина Милоша. У Буђеву се одавно није чуо дечији плач. Веру, веселу и насмејану, хвали читаво село. Вредна, зна све послове и у кући и око стоке и на пољу. Свекрва је, кажу, воли као кћерку.

Принову чекају и Вукоман Маслак из села Црско и његова Борла. Он је зове Боки, а објашњава да име његове супруге може да се преведе као Снежана. Радиша Савић из Сопоћана шест година је живео са старим оцем. Зажелела се кућа женске руке. Од када је праг прескочила Памвера, све је другачије, каже Радиша. Станиша Јанићијевић и Граде Радосављевић из новопазарског села Жуњевиће већ су прекорачили четрдесету. Њихове супруге Викторија и Виторе у живахном разговору очигледно имају обиље тема. У тутинско село Добрињу Срдан Поповић је довео Линдиту, а пре десетак дана у албанске зетове уписао се и Мирослав Савић и оженио се Лизом.

– Кажу неки да, кад се ожениш, губиш слободу. А ми смо се тек сад ослободили женских послова, муже крава, мешења хлеба и, хвала богу, прања веша – преплићу приче Срдан и Мирослав.

Мирослав Мрљеш је у Осаоницу довео Гофиљу. Недуго затим, у суседно Губерево дошла је њена сестра Љумија. Удала се за Радисава Милићевића. Имају код куће у Албанији још четири сестре, па можда...

Рафаил Вукашиновић живи у центру Новог Пазара. Однедавно са њим је Анђела, симпатично девојче које је следило пут своје сестре Миреле, удате за Небојшу Васовића у Штитарима. Анђела чека да јој поодрасте и најмлађа сестра, можда ће и она овамо.

– Важно је да се жене момци, да се рађају деца, да се куће не затварају – каже Станица Ракочевић, старица из Буђева.

Зорица Новчић, учитељица, каже да њен девер Марко и јетрва Љуља чекају принову.

Штета што се ови момци нису раније женили, било би деце а школа у Буђеву не би била затворена, па Зорица сад до новог радног места мора да путује.

– Дошли смо да младенцима пожелимо срећу и доста рода, да у селима буде још много дечијег плача и игре – рекао је председник Хуманитарне организације "Стара Рашка" Војин Вучићевић. Он је сваки брачни пар у име "Старе Рашке" даривао са по 500 евра, али, дајући коверат супругама, "да паре чувају за децу".

Сјенички прота Мирослав Вранић је већ многе парове венчао, уз сагласност родитеља невести. Снајке из Албаније јесу хришћанке, али су католикиње. Уз накит који младожења, кад оде да испроси невесту, купује, где спада прстен, наруквица, минђуше и сат, обавезан је и ланчић са златним крстићем.

Родитељи девојака из Албаније обично долазе у "извидницу" да виде у какве куће дају кћерке. Причају да један невестин отац није умео да сакрије бригу када је пролазећи кроз Нови Пазар видео многобројне џамије. Они са искуством у проводаџисању кажу да је родитељима у Албанији важно да кћери удају за поштене људе и хришћане.

За једним столом на скупу у Буђеву само мушкарци. По годинама приличило би им да поред себе имају и лепшу половину.

– Ми смо кандидати за женидбу – кажу скоро углас Миланко Попадић, Селимир Балшић, Божидар Ракочевић и још пет-шест њихових другара.