Мића Поповић каквог досад нисте видели

Српска академија наука и уметности представила је недавно сајт Аудио-визуелног архива и центра за дигитализацију културног наслеђа, који је један од кључних јединица САНУ. Ту се, између осталог, налази и приватни албум са 280 до сад невиђених фотографија српског песника Милана Ракића, од његових дечачких дана, па све до амбасадорских у Риму и Копенхагену. Дигитализоване су и теренске бележнице Јосифа Панчића, али и његове преписке са тадашњим премијером Јованом Ристићем, у којима га је молио за новац за поправке у Ботаничкој башти.

Академик Александар Костић, управник овог архива, рекао је да је архив основан 2018. са циљем да се дигитализује највреднија грађа Академије и других установа културе, али и приватних збирки.

– Са породицом покојног сликара Миће Поповића, који се аматерски бавио и фотографијом, направили смо договор да дигитализујемо његова дела – рекао је Костић. Када уђете на адресу архива „ava.sanu.ac.rs” можете видети фотографије Поповића са супругом и сином, које нам не приближавају само његов приватни живот већ и осликавају атмосферу Београда из педесетих и шездесетих година прошлог века.

Како наводи Костић, Академија поседује рукописе из 13, 14. и 15. века. Према његовим речима, до сада је дигитализовано око 41.000 књига, докумената, фотографија и друге грађе, а на сајту је тренутно, у виду презентација, представљено шест пројеката. Међу њима се налазе и фотографије на стакленим плочама које је двадесетих година прошлог века снимио његов имењак и презимењак хистолог Александар Ђ. Костић.

– Његова заоставштина садржи архивску грађу из Хистолошког института Медицинског факултета, који је срушен за време бомбардовања 1941. Када погледате фотографије ове зграде, мало је оних које и данас изгледају овако велелепно – рекао је академик. Он је навео да је сајт тренутно доступан само на рачунарима и да се ради на презентацији за телефон и таблет, као и да је у плану енглеска верзија, јер наше културно наслеђе треба промовисати и ван Србије.

– Користимо машину „scan robot”, која сама листа стране и може да сними 1.000 у сат времена. Сваки објекат који снимимо мора да буде описан, а проналажење информација за опис је некад најтежи део посла – закључио је Костић.

Списи доступни јавности

На интернет презентацији Аудио-визуелног архива САНУ тренутно је представљено шест пројеката: Издања САНУ, Збирка старих и ретких књига библиотеке САНУ, Јосиф Панчић, Заоставштина Александра Ђ. Костића, Архив у Сремским Карловцима, Мића Поповић.

Како се наводи на сајту, дигитализујући грађу наше културне баштине, АВА САНУ има за циљ не само да је трајно сачува већ и да пружи могућност свима да добију непосредни увид у до сад невиђена документа.