Ваљевска прича о краљици Марији

Ваљево – У духу идеје да, осим сталне поставке и тематских изложби музеалаца, своја врата увек отвори и креативним идејама суграђана, Народни музеј Ваљево организовао је изложбу „Моја прича о краљици Марији” аутора Александра Петарића, Ваљевца, лингвисте по струци, који је осамнаест година истраживао живот, лик и дело краљице Марије Карађорђевић. Резултате тог рада представио је у галерији Народног музеја, где је публика добила прилику да види реплике венчане хаљине и накита краљице Марије и бројне фотографије из њеног живота.

Трећа кћерка румунског краља Фердинанда и краљице Марије, праунука енглеске краљице Викторије, од рођења звана Мињон, удајом за краља Александра Карађорђевића постала је краљица Срба, Хрвата и Словенаца, подсетио је Александар Петарић на отварању поставке о свом виђењу краљице Марије. Истакао је да се за њу са пуно права и из више разлога може рећи да је била права народна мајка.

– Након удаје основала је фонд за сиромашну и болесну децу, старе и немоћне. Немогуће је набројати сва њена доброчинства. Многе болнице, цркве, школе и домови који и сада постоје широм наше земље материјални су доказ несебичности Марије Карађорђевић. Посебну пажњу указивала је добротворним друштвима као што су Коло српских сестара, Црвени крст...  – рекао је Петарић. Истакао је потом да је, након убиства краља Александра, краљица која је по предбрачном уговору добијала шест милиона динара годишње само четвртину те суме користила за себе и своју децу, а остатак давала у хуманитарне сврхе.

– Збринула је на хиљаде деце сиромашних породица из Београда и осталих наших градова. Помогла је изградњу Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић”, Дечје клинике у Тиршовој. Гинеколошко-акушерска клиника Медицинског факултета у Београду такође је изграђена захваљујући краљици Марији. За празник Материце окупљала је децу из свих крајева краљевине и даривала их... – подсетио је Петарић. Навео је да је краљица Марија била у Лондону на лечењу када је почео Други светски рат и да је, иако јој је касније био забрањен повратак у земљу и конфискована имовина, неуморно, до краја живота, 1961. године, слала помоћ нашем народу широм света.

– Моја прича о свему овоме је чисто историјска, нема никакве везе са политиком – рекао је Александар Петарић у разговору са новинарима пре отварања изложбе. У осврту на изворе што их је користио приликом својих истраживања, рекао је да је све почело једним чланком у новинама из 2005. године о краљичином накиту, да је затим слушао приче свог прадеде, разговарао са историчарима, проучавао литературу, старе часописе, налазио фотографије, а бројне информације прикупио је и са румунских сајтова уз помоћ пријатеља из Румуније.

Заиста је занимљиво да неко ко је тако млад, по образовању лингвиста, историјском наслеђу, овог пута једној важној личности, прилази на посебан начин, оценила је Гордана Пајић, етнолог, музејски саветник у Народном музеју Ваљево, на отварању изложбе Александра Петарића.

– Своје интересовање за живот и дело краљице Марије Карађорђевић он је показао кроз врло занимљиве причице које је „уплео” у ову изложбу. Поред тога што се бавио историјским чињеницама, истраживањем њеног живота, рада, хуманитарног ангажовања, мени као етнологу је занимљиво и то што се интересовао за старе занате, производњу накита... Све те активности, његов креативан рад који се односи и на моду, дизајн, цртеж, једноставно су се „исплеле” у ову причу... – констатовала је Гордана Пајић.

Венчаница

Александру Петарићу, као великом заљубљенику у моду двадесетих и тридесетих година прошлог века, посебну пажњу је привукла хаљина коју је краљица Марија носила на венчању. На изложби је представљена реплика венчанице, израђене у Румунији, коју је красио дуг шлеп са извезеним грбовима Румуније и Србије. У појасу је било уткано 400 дијаманата, а преко дугог вела пружао се златни шик што је у то време био румунски народни обичај.