Без штедње нема кредита

Ни у једној земљи у окружењу штедише немају сигурност каква им је обезбеђена у Србији, изјавио је гувернер Радован Јелашић на јучерашњој конференцији за новинаре. Најава да ће држава разматрати могућност да повећа садашњи износ осигураних штедних улога до 3.000 евра допринела би, тврди гувернер, јачању поверења грађана у банкарски систем, иако су домаће банке високо солвентне и ликвидне.

Народна банка Србије одлучила је да укине обавезну резерву за позајмице из иностранства и тиме растерети банке за око 350 милиона евра, што ће им омогућити да одобравају више динарских кредита, а српска валута ће постати траженија. Нове мере НБС важe ретроактивно од 1. октобра.

Јелашић је на конференцији за новинаре поновио да је српски банкарски сектор добро припремљен за евентуалне ударе глобалне кризе.

У Србији се информације о догађајима на светском финансијском тржишту, нагласио је гувернер, преносе нетачно и делимично. Тако се „ствара неоснована тензија, па је дошло и до одређеног смањења депозита грађана у банкама”. Гувернер нема податке о томе колико је до сада подигнуто штедних улога, али је упозорио да Србија не би требало да сама себи „копа јаму”. Јер, како је објаснио, мањи обим депозита у банкама значи и скупље кредите и мање позајмица привреди и грађанима. „Новац склоњен са стране не само да не зарађује, већ га једе инфлација, која је у еврозони 3,6 одсто годишње.”

Нове мере НБС не иду на терет стабилности банкарског сектора, а за банке значе тренутно растерећење, премда ће, упркос томе, тешко обезбедити исти обим кредита као до сада. Еурибор је и даље висок, банкарске марже у земљама у региону су драстично повећане. Уз то, могућност приступа чак и централа светском финансијском тржишту је знатно лимитирана.

Обим нових кредита зависиће пре свега од расположивости иностраних извора, које је криза преполовила, као и домаће штедње која ће бити најважнији извор позајмица у будућности.

– Време јефтиних кредита се задуго неће вратити. Динарски кредити ће бити много популарнији, јер нису директно погођени ефектима кризе на финансијском тржишту. Цена тих зајмова зависиће искључиво од нас. Нижа инфлација и референтна каматна стопа обезбедиће јефтиније динарске кредите и то без девизне клаузуле – истакао је Јелашић и додао да су неке земље престале да дају кредите са валутном клаузулом..

Б. Думић

----------------------------------------------------

Обавезна резерва за девизе грађана остаје

До сада је на кредите банака из иностранства обрачунавана девизна резерва од 45 одсто, а на задуживање компанија за лизинг по 20 одсто.

Обавезна резерва од 40 одсто на девизне улоге грађана коју банке држе код НБС остаје неизмењена.

Мења се и структура полагања обавезне резерве банака: уместо 90 одсто у девизама и 10 одсто у динарима, сада је 80 одсто девизних и 20 одсто у динарима.

-------------------------------------------

Нове мере јачају динар

Мере које је јуче донела Народна банка ради побољшања ликвидности банкарског сектора имале су позитиван ефекат на стабилност међубанкарског девизног тржишта. У преподневној трговини између банака динар је ојачао за један проценат. До 12.30 часова реализован је промет од 224,7 милиона евра и формиран курс за данас од 82,68 динара за евро, а послеподневно трговање почело је по курсу од 82,22 динара за евро.

– Динар ће и даље пливати, али сада у немирним водама. Флуктуације динара према евру у последњих три до шест месеци су мање од неких других страних валута, а Народна банка се већ навикла да управља у таквим условима – рекао је Јелашић.