Bez štednje nema kredita

Ni u jednoj zemlji u okruženju štediše nemaju sigurnost kakva im je obezbeđena u Srbiji, izjavio je guverner Radovan Jelašić na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Najava da će država razmatrati mogućnost da poveća sadašnji iznos osiguranih štednih uloga do 3.000 evra doprinela bi, tvrdi guverner, jačanju poverenja građana u bankarski sistem, iako su domaće banke visoko solventne i likvidne.

Narodna banka Srbije odlučila je da ukine obaveznu rezervu za pozajmice iz inostranstva i time rastereti banke za oko 350 miliona evra, što će im omogućiti da odobravaju više dinarskih kredita, a srpska valuta će postati traženija. Nove mere NBS važe retroaktivno od 1. oktobra.

Jelašić je na konferenciji za novinare ponovio da je srpski bankarski sektor dobro pripremljen za eventualne udare globalne krize.

U Srbiji se informacije o događajima na svetskom finansijskom tržištu, naglasio je guverner, prenose netačno i delimično. Tako se „stvara neosnovana tenzija, pa je došlo i do određenog smanjenja depozita građana u bankama”. Guverner nema podatke o tome koliko je do sada podignuto štednih uloga, ali je upozorio da Srbija ne bi trebalo da sama sebi „kopa jamu”. Jer, kako je objasnio, manji obim depozita u bankama znači i skuplje kredite i manje pozajmica privredi i građanima. „Novac sklonjen sa strane ne samo da ne zarađuje, već ga jede inflacija, koja je u evrozoni 3,6 odsto godišnje.”

Nove mere NBS ne idu na teret stabilnosti bankarskog sektora, a za banke znače trenutno rasterećenje, premda će, uprkos tome, teško obezbediti isti obim kredita kao do sada. Euribor je i dalje visok, bankarske marže u zemljama u regionu su drastično povećane. Uz to, mogućnost pristupa čak i centrala svetskom finansijskom tržištu je znatno limitirana.

Obim novih kredita zavisiće pre svega od raspoloživosti inostranih izvora, koje je kriza prepolovila, kao i domaće štednje koja će biti najvažniji izvor pozajmica u budućnosti.

– Vreme jeftinih kredita se zadugo neće vratiti. Dinarski krediti će biti mnogo popularniji, jer nisu direktno pogođeni efektima krize na finansijskom tržištu. Cena tih zajmova zavisiće isključivo od nas. Niža inflacija i referentna kamatna stopa obezbediće jeftinije dinarske kredite i to bez devizne klauzule – istakao je Jelašić i dodao da su neke zemlje prestale da daju kredite sa valutnom klauzulom..

B. Dumić

----------------------------------------------------

Obavezna rezerva za devize građana ostaje

Do sada je na kredite banaka iz inostranstva obračunavana devizna rezerva od 45 odsto, a na zaduživanje kompanija za lizing po 20 odsto.

Obavezna rezerva od 40 odsto na devizne uloge građana koju banke drže kod NBS ostaje neizmenjena.

Menja se i struktura polaganja obavezne rezerve banaka: umesto 90 odsto u devizama i 10 odsto u dinarima, sada je 80 odsto deviznih i 20 odsto u dinarima.

-------------------------------------------

Nove mere jačaju dinar

Mere koje je juče donela Narodna banka radi poboljšanja likvidnosti bankarskog sektora imale su pozitivan efekat na stabilnost međubankarskog deviznog tržišta. U prepodnevnoj trgovini između banaka dinar je ojačao za jedan procenat. Do 12.30 časova realizovan je promet od 224,7 miliona evra i formiran kurs za danas od 82,68 dinara za evro, a poslepodnevno trgovanje počelo je po kursu od 82,22 dinara za evro.

– Dinar će i dalje plivati, ali sada u nemirnim vodama. Fluktuacije dinara prema evru u poslednjih tri do šest meseci su manje od nekih drugih stranih valuta, a Narodna banka se već navikla da upravlja u takvim uslovima – rekao je Jelašić.