Пада ли реформа избора за Председништво БиХ

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Пре десетак дана чинило се да су водеће партије из БиХ које предводе Милорад Додик (СНСД), Драган Човић (ХДЗ БиХ) и Нермин Никшић (СДП БиХ), заједно с осталим владајућим странкама, постигле договор о низу спорних питања, а међу њима и о реформи изборног законодавства. Али изгледа да се ствари у вези с тим компликују.

Сем увођења нових технологија за бољу контролу изборног процеса, они су приближили ставове око начина избора чланова Председништва БиХ. То питање, познато као „Сејдић и Финци”, постоји као обавеза која је за БиХ испоручена од Европског суда за људска права. Наиме, тражи се да се омогући да се за трочлано председништво могу кандидовати сви, а не само представници три конститутивна народа. У тај су пакет хрватске партије раније провукле и свој захтев, тражећи да се реши да им Бошњаци не бирају члана председништва. Ово питање поново је актуелизовано кад је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит крајем минуле године запретио да ће наметнути измене Изборног закона. На то је РС одговорила најавом да ће донети властита правила о спровођењу избора, па се договор домаћих лидера који је уследио чинио као добар пут за излазак из пат-позиције. Додик, Човић и Никшић тада су наводно усагласили нека решења, то јест да се из РС као члан Председништва БиХ бира „Србин или неко од конститутивних народа”, чиме би био укинут национални ексклузивитет при избору, а слично решење важило би и за Федерацију БиХ, из које би се као из јединствене изборне јединице бирала два члана Председништва БиХ.

Задржавање Федерације БиХ као једне изборне јединице важно је Бошњацима, јер не би било „нових територијалних прекомпозиција које асоцирају на трећи ентитет”, док би се хрватска страна задовољила увођењем модела којим би се при избору члана председништва уважила воља кантона где су Хрвати већина.

Али представници Тројке онда су позвали лидере на договор о реформи Устава БиХ како би се то питање решило, што је оцењено као „повлачење из договора” с обзиром на то да је у Парламентарној скупштини БиХ тешко обезбедити двотрећинску већину потребну за уставну реформу. „Мислим да ће то бити губитак времена”, оценио је Додик.

Опозиционе странке из оба ентитета одбиле су позив Тројке на јучерашњи састанак. Српске и хрватске партије сматрају да је довољно изменити Изборни закон и њиме прописати начин избора чланова председништва.

Из амбасаде САД недавно су поздравили сваку врсту домаћег договора, посебно о начину избора за Председништво БиХ, али су потом проценили да је за то потребно спровести измену Устава БиХ, те навели да се изменама Изборног закона то не може урадити. „Бојим се да ћемо ми тешко променити и зарез у Уставу”, прокоментарисао је Човић. Шмит је саопштио да до марта морају да буду усвојене техничке измене Изборног закона – електронско бројање листића, те истакао да тим послом не треба везивати измене начина избора у Председништво БиХ, што такође треба да буде спроведено.

Иако верују да се Тројка позивом на разговор о реформи Устава у ствари повлачи из договора, владајуће партије из РС послале су своје представнике на јучерашњи састанак који је сазвао СДП БиХ, док је Нермин Никшић, лидер те странке, коментаришући одбијање опозиције из ФБиХ да присуствују састанку оценио да они немају храбрости да реше питања која оптерећују БиХ. „Можемо и даље седети, свађати се и испуцавати запаљиве пароле”, каже Никшић.