Pada li reforma izbora za Predsedništvo BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Pre desetak dana činilo se da su vodeće partije iz BiH koje predvode Milorad Dodik (SNSD), Dragan Čović (HDZ BiH) i Nermin Nikšić (SDP BiH), zajedno s ostalim vladajućim strankama, postigle dogovor o nizu spornih pitanja, a među njima i o reformi izbornog zakonodavstva. Ali izgleda da se stvari u vezi s tim komplikuju.

Sem uvođenja novih tehnologija za bolju kontrolu izbornog procesa, oni su približili stavove oko načina izbora članova Predsedništva BiH. To pitanje, poznato kao „Sejdić i Finci”, postoji kao obaveza koja je za BiH isporučena od Evropskog suda za ljudska prava. Naime, traži se da se omogući da se za tročlano predsedništvo mogu kandidovati svi, a ne samo predstavnici tri konstitutivna naroda. U taj su paket hrvatske partije ranije provukle i svoj zahtev, tražeći da se reši da im Bošnjaci ne biraju člana predsedništva. Ovo pitanje ponovo je aktuelizovano kad je (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit krajem minule godine zapretio da će nametnuti izmene Izbornog zakona. Na to je RS odgovorila najavom da će doneti vlastita pravila o sprovođenju izbora, pa se dogovor domaćih lidera koji je usledio činio kao dobar put za izlazak iz pat-pozicije. Dodik, Čović i Nikšić tada su navodno usaglasili neka rešenja, to jest da se iz RS kao član Predsedništva BiH bira „Srbin ili neko od konstitutivnih naroda”, čime bi bio ukinut nacionalni ekskluzivitet pri izboru, a slično rešenje važilo bi i za Federaciju BiH, iz koje bi se kao iz jedinstvene izborne jedinice birala dva člana Predsedništva BiH.

Zadržavanje Federacije BiH kao jedne izborne jedinice važno je Bošnjacima, jer ne bi bilo „novih teritorijalnih prekompozicija koje asociraju na treći entitet”, dok bi se hrvatska strana zadovoljila uvođenjem modela kojim bi se pri izboru člana predsedništva uvažila volja kantona gde su Hrvati većina.

Ali predstavnici Trojke onda su pozvali lidere na dogovor o reformi Ustava BiH kako bi se to pitanje rešilo, što je ocenjeno kao „povlačenje iz dogovora” s obzirom na to da je u Parlamentarnoj skupštini BiH teško obezbediti dvotrećinsku većinu potrebnu za ustavnu reformu. „Mislim da će to biti gubitak vremena”, ocenio je Dodik.

Opozicione stranke iz oba entiteta odbile su poziv Trojke na jučerašnji sastanak. Srpske i hrvatske partije smatraju da je dovoljno izmeniti Izborni zakon i njime propisati način izbora članova predsedništva.

Iz ambasade SAD nedavno su pozdravili svaku vrstu domaćeg dogovora, posebno o načinu izbora za Predsedništvo BiH, ali su potom procenili da je za to potrebno sprovesti izmenu Ustava BiH, te naveli da se izmenama Izbornog zakona to ne može uraditi. „Bojim se da ćemo mi teško promeniti i zarez u Ustavu”, prokomentarisao je Čović. Šmit je saopštio da do marta moraju da budu usvojene tehničke izmene Izbornog zakona – elektronsko brojanje listića, te istakao da tim poslom ne treba vezivati izmene načina izbora u Predsedništvo BiH, što takođe treba da bude sprovedeno.

Iako veruju da se Trojka pozivom na razgovor o reformi Ustava u stvari povlači iz dogovora, vladajuće partije iz RS poslale su svoje predstavnike na jučerašnji sastanak koji je sazvao SDP BiH, dok je Nermin Nikšić, lider te stranke, komentarišući odbijanje opozicije iz FBiH da prisustvuju sastanku ocenio da oni nemaju hrabrosti da reše pitanja koja opterećuju BiH. „Možemo i dalje sedeti, svađati se i ispucavati zapaljive parole”, kaže Nikšić.