„Поетика афоризма” Витомира Теофиловића

У Свечаној сали Удружења књижевника Србије (УКС) представљена је књига „Поетика афоризма” чији је аутор Витомир Теофиловић. На промоцији са аутором учествовали су Александар Чотрић, Драгутин Минић Карло и др Милутин Ђуричковић који је написао рецензију. Програм је водила Нина Симић Панић. Књигу је објавила Издавачка кућа „4 СЕ” у сарадњи са Удружењем књижевника Србије и „Књижевним новинама”. Аутор корица и карикатура у књизи је Југослав Влаховић.

– Књига говори о 25 векова афористике. Дело је посвећено историјату овог жанра, а има и историјску вредност. Аутор је успео да истражи, анализира, синтетизује, интерпретира, валоризује и сажме на око 350 страна тако дуг период – истакао је Чотрић и додао да се понекад може чути или прочитати да су афористичари даровити, талентовани људи, али да их баш и не красе радна дисциплина, истрајност и упорност, због чега се опредељују за најкраћи књижевни жанр.

– Вита својим стваралаштвом демантује ово предубеђење јер већ деценијама паралелно исписује хиљаде и хиљаде оригиналних, бритких, надахнутих афоризама и стотине и стотине есеја, приказа, рецензија, осврта, биографија, тумачења, коментара, предговора и поговора. Додајмо овом низу и да је он уважени антологичар, који је приредио Антологију пола столећа српског сатиричног афоризма „Враг и шала”, Антологију „Случајни узорак” и, заједно с Банетом Јовановићем, најбоље афоризме о новинарству под насловом „Горки мед медија” – подсетио је Чотрић.

Према његовим речима, Теофиловићева „Поетика афоризма” продукт је минуциозног вишедеценијског упорног и доследног истраживања, промишљања, огромног искуства, али и позитивног емотивног односа према афористици. Зато је ово права књига о феномену најкраћег књижевног жанра, дакле пионирском подухвату, јер и у Србији и у бившој Југославији постоји релативно оскудна теоријска литература о афоризму.

– Теофиловић скоро да није имао литературу на коју би реферирао, с којом би се слагао или полемисао, која би га упућивала у даља и дубља проучавања. Књига је написана захтевним стилом, али и тако да буде привлачна и занимљива сваком љубитељу афористике – сматра Чотрић и запажа да Вита није пропустио да пише ни о једном сегменту афористике јер проналазимо његове текстове о њеном историјату, ауторским књигама, антологијама, поклоницима и тумачима, елементима других жанрова у афоризмима и о иновацијама и међужанровима.

У овој књизи налазе се и Витине рецензије антологија руског, бугарског, пољског, румунског, чешког и словачког афоризма. Чотрић каже да нам је Вита уз ове антологије подарио и тако добру анализу афористике, хумористичко-сатиричне књижевности поменутих народа и држава да су и они сами били фасцинирани његовим енциклопедијским знањем.

– Али као што су нам приближени афоризми других народа, сматрам да би требало порадити много више на томе да наши афоризми буду преведени на друге језике и доступни широм Европе и света. Вита у уводу ове књиге помиње неке од таквих збирки, панорама и антологија, али неопходно је и да на интернету постоји база наших афоризама, прегледна доступна, као што су  то, рецимо, учинили у Русији, Румунији, Немачкој, Чешкој, Пољској... – истиче Чотрић.

А да бисмо имали репрезентативан избор, потребно је сачинити нову антологију српског афоризма.

– Вита Теофиловић је право благо српске уметности и књижевности. Желим да му честитам недавни пријем у редовни састав Матице српске, наше најстарије културне институције – казао је Александар Чотрић.