„Poetika aforizma” Vitomira Teofilovića

U Svečanoj sali Udruženja književnika Srbije (UKS) predstavljena je knjiga „Poetika aforizma” čiji je autor Vitomir Teofilović. Na promociji sa autorom učestvovali su Aleksandar Čotrić, Dragutin Minić Karlo i dr Milutin Đuričković koji je napisao recenziju. Program je vodila Nina Simić Panić. Knjigu je objavila Izdavačka kuća „4 SE” u saradnji sa Udruženjem književnika Srbije i „Književnim novinama”. Autor korica i karikatura u knjizi je Jugoslav Vlahović.

– Knjiga govori o 25 vekova aforistike. Delo je posvećeno istorijatu ovog žanra, a ima i istorijsku vrednost. Autor je uspeo da istraži, analizira, sintetizuje, interpretira, valorizuje i sažme na oko 350 strana tako dug period – istakao je Čotrić i dodao da se ponekad može čuti ili pročitati da su aforističari daroviti, talentovani ljudi, ali da ih baš i ne krase radna disciplina, istrajnost i upornost, zbog čega se opredeljuju za najkraći književni žanr.

– Vita svojim stvaralaštvom demantuje ovo predubeđenje jer već decenijama paralelno ispisuje hiljade i hiljade originalnih, britkih, nadahnutih aforizama i stotine i stotine eseja, prikaza, recenzija, osvrta, biografija, tumačenja, komentara, predgovora i pogovora. Dodajmo ovom nizu i da je on uvaženi antologičar, koji je priredio Antologiju pola stoleća srpskog satiričnog aforizma „Vrag i šala”, Antologiju „Slučajni uzorak” i, zajedno s Banetom Jovanovićem, najbolje aforizme o novinarstvu pod naslovom „Gorki med medija” – podsetio je Čotrić.

Prema njegovim rečima, Teofilovićeva „Poetika aforizma” produkt je minucioznog višedecenijskog upornog i doslednog istraživanja, promišljanja, ogromnog iskustva, ali i pozitivnog emotivnog odnosa prema aforistici. Zato je ovo prava knjiga o fenomenu najkraćeg književnog žanra, dakle pionirskom poduhvatu, jer i u Srbiji i u bivšoj Jugoslaviji postoji relativno oskudna teorijska literatura o aforizmu.

– Teofilović skoro da nije imao literaturu na koju bi referirao, s kojom bi se slagao ili polemisao, koja bi ga upućivala u dalja i dublja proučavanja. Knjiga je napisana zahtevnim stilom, ali i tako da bude privlačna i zanimljiva svakom ljubitelju aforistike – smatra Čotrić i zapaža da Vita nije propustio da piše ni o jednom segmentu aforistike jer pronalazimo njegove tekstove o njenom istorijatu, autorskim knjigama, antologijama, poklonicima i tumačima, elementima drugih žanrova u aforizmima i o inovacijama i međužanrovima.

U ovoj knjizi nalaze se i Vitine recenzije antologija ruskog, bugarskog, poljskog, rumunskog, češkog i slovačkog aforizma. Čotrić kaže da nam je Vita uz ove antologije podario i tako dobru analizu aforistike, humorističko-satirične književnosti pomenutih naroda i država da su i oni sami bili fascinirani njegovim enciklopedijskim znanjem.

– Ali kao što su nam približeni aforizmi drugih naroda, smatram da bi trebalo poraditi mnogo više na tome da naši aforizmi budu prevedeni na druge jezike i dostupni širom Evrope i sveta. Vita u uvodu ove knjige pominje neke od takvih zbirki, panorama i antologija, ali neophodno je i da na internetu postoji baza naših aforizama, pregledna dostupna, kao što su  to, recimo, učinili u Rusiji, Rumuniji, Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj... – ističe Čotrić.

A da bismo imali reprezentativan izbor, potrebno je sačiniti novu antologiju srpskog aforizma.

– Vita Teofilović je pravo blago srpske umetnosti i književnosti. Želim da mu čestitam nedavni prijem u redovni sastav Matice srpske, naše najstarije kulturne institucije – kazao je Aleksandar Čotrić.