Размена заробљеника - између пораза и победе

Русија неће обуставити размене ратних заробљеника са Украјином због недавног удеса свог војног транспортног авиона за којег тврди да је превозио заробљенике и да су га обориле снаге Кијева, изјаснио се јуче Владимир Путин.

„Хоће ли то зауставити размене или не? Нећемо зауставити размене. Морамо да вратимо своје момке кући”, рекао је Путин.

Али нису сви званично задовољни разменама.

Кадиров и заробљеници

Први човек Чеченије Рамзан Кадиров осврнуо се својевремено на размену заробљеника између Русије и Украјине и објаснио је зашто није желео да се састане са размењеним чеченским борцима.

Између осталог, као аргумент за своју одлуку, Кадиров је поручио како чеченски војник не би требало никад да буде у позицији да буде заробљен.

„Изговори могу бити различити, али како год, ратник мора доказати да није имао другог избора. То морате доказати повратком на линију фронта. Зато се нисам састао са њима. Ово је питање части не само за сваког борца већ и за целу јединицу и пук у којем борци служе. Нека докажу да нису избегли борбу, да се нису бојали сусрета с непријатељем и да нису тражили прилику да положе оружје", рекао је Кадиров.

Такође Кадиров је нагласио како му је драго што су борци преживели, без обзира на све.

Кијев и Москва разменили су у последњој „тури” по 195 ратних заробљеника.

Русија и Украјина су досад размениле стотине ратних заробљеника према договору постигнутом уз помоћ Уједињених Арапских Емирата.

Трећег дана овог јануара украјинске власти саопштиле су да се 230 украјинских ратних заробљеника вратило кућама у првој размени. Министарство одбране Русије саопштило је да је 248 руских војника ослобођено у оквиру споразума који је постигнут уз помоћ Уједињених Арапских Емиратиа.

Украјински омбудсман за људска права Дмитро Лубинец рекао је да је то била 49. размена заробљеника од почетка рата.

„Неки од Украјинаца били су у заробљеништву од 2022. Међу њима су били и они који су се борили у битним биткама за украјинско Змијско острво и украјински град Маријупољ..” рекао је.

Третман враћених

Руско министарство одбране своје враћене војнике пребацује у Москву на медицинску и психолошку рехабилитацију.

„Они су били у животној опасности док су били у заточеништву, увек се наводи у саопштењу.

Андриј Јермак, шеф канцеларије украјинског председника се залаже за размене:  "Наставља се. Морамо вратити све наше људе кући, и остајемо при томе".

Враћени војници са обе стране, накнадно сведоче “како су били малтетирани у заробљеништву, што најчешће послужи у пропагандне сврхе, да се оптужи друга страна.

Незванично, сматра се да је у педесет размена током сукоба размењено по пет хиљада војника. А неки извори тврде да је много више од тога. Дуж линије фронта постоји радио-код и фреквенција на којој руска страна позива украјинске милитанте да се добровољно предају гарантујући им хумано поступање. Тврди се да се преко тог канала одазвало неколико хиљада бораца полажући оружје.

Женевска конвенција

Женевска конвенција о поступању с ратним заробљеницима донета 1949. године штити припаднике оружаних снага који су заробљени, и садржи правила о поступању према њима и установљује права и обавезе силе у чијој су власти.

У члану 3. пише: Према лицима која не учествују непосредно у непријатељствима, подразумевајући ту и припаднике оружаних снага који су положили оружје и лица онеспособљена за борбу услед болести, лишења слободе или из било којег другог узрока, поступаће се, у свакој прилици, човечно, без икакве неповољне дискриминације засноване на раси, боји коже, вери или убеђењу, полу, рођењу или имовном стању или било коме другом сличном мерилу.