Две жеље Брисела

ЕВРОПЉАНИ ЗБИЈАЈУ РЕДОВЕ ПРЕД УДАРИМА СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ. Европски лидери окупили су се на самиту Бриселу с најмање две жеље: да потврде своје јединство и „увуку” свет у заједничку акцију против претећег финансијског колапса.

И пре окупљања у седишту ЕУ било је уочљиво да се тешко може говорити о постојању заједничког европског одговора на финансијску кризу. Већина чланица ЕУ је пре тога већ повукла драматичне потезе у жељи да заустави урушавање целокупног банкарског система. Груба рачуница показује да су државе чланице ЕУ одлучиле да у посрнуле банке „упумпају” нешто више од две хиљаде милијарди евра како би спречиле потпуни крах домаћих банкарских система.

Европска унија је, са своје стране, поздравила ове појединачне акције а на самиту у Бриселу договорени су и неки заједнички потези. Као својеврсна „пилула” за умирење европских грађана одлучено је да државе гарантују сигурност штедних улога до 50.000 евра што би требало да допринесе враћању поверења у банке. 

Утаначено је и да европски двојац – шеф француске државе и председавајући ЕУ Никола Саркози и председник Европске комисије Хозе Мануел Барозо – отпутују у САД на разговор са председником Џорџом Бушом. Једна од централних тема европско-америчког дијалога је усаглашавање ставова око идеје да крајем новембра буде одржан светски самит посвећен планетарној економској кризи. Најгласнији заговорници одржавања таквог скупа су Француска, Немачка, Велика Британија и Италија.

Идеја је да на таквом самиту учествују све државе чланице организације Г-8 за ову прилику појачане најважнијим земљама у развоју као што су Кина, Индија, Бразил, Мексико, Саудијска Арабија и Јужноафричка Република. Циљ окупљања светских лидера дефинисала је немачка канцеларка Ангела Меркел.

„Потребно је да заједнички изградимо нову, чврсту архитектуру светског финансијског тржишта”, сматра Ангела Меркел.

НАТО ЛОШЕ ПРОЛАЗИ У АВГАНИСТАНУ. Западна војна алијанса, потпомогнута трупама пријатељских земаља у мисији ИСАФ, све теже излази на крај с противницима а њени генерали грозничаво покушавају да пронађу праву тактику у обрачуну са талибанима. Немачка је управо изашла у сусрет кукњави команданата НАТО-а да се што брже и осетније повећа број војника у Авганистану. Званични Берлин је одлучио да у ову немирну земљу пошаље још хиљаду војника уз позив другим партнерима да следе овај немачки пример.

Немачка одлука о слању појачања у Авганистан покренула је, међутим, лавину расправа у којима се појавило и једноставно питање: колико је, заправо, снажан противник који држи у шаху више од 50.000 страних војника и 27.000 припадника домаће армије.

Према процени УН из прошле године, у Авганистану постоји око 3.000 сталних и 7.000 повремених бораца прилично слабо наоружаних, без тенкова и артиљерије. Ови фанатици успевају, међутим, да нанесу озбиљне ударце најмоћнијем војном савезу на планети, угрожавају чак и главни град Кабул.

Припремајући се да уђу у Авганистан, стратези НАТО-а су доста времена потрошили изучавајући разлоге за војни неуспех бившег Совјетског Савеза који је неславно завршио своју десетогодишњу ратну авантуру у овој држави. Био је то, како се сада показује, лоше одрађен посао. НАТО ништа није научио из совјетских пропуста, а сам себи је загорчао живот починивши нове грешке.

Аналитичар немачког недељника „Цајт” указује да је основни проблем што је НАТО у старту желео да има што више савезника у обрачуну с талибанима па је пригрлио и старе лордове рата, велике кријумчаре опијума и осведочене криминалце који су „унапређени” у партнере. Сви они су оберучке прихватили нове савезнике настављајући да под заштитом НАТО-а развијају старе „послове”. Тек недавно НАТО је делимично увидео грешку па је одлучено да се оружјем спречава производња и илегална трговина опијума.

Велики проблем је и „танка” међународна финансијска помоћ. Од 2001. године САД су за ратовање у Авганистану потрошиле 127 милијарди долара – 100 милиона долара дневно – док је, истовремено, међународна помоћ за обнову и развој земље износила скромних седам милиона долара дневно.

Непобитна је чињеница да се у Авганистану НАТО врти у зачараном кругу: коначна војна победа није на видику, нико не сме да помене превремено повлачење. У таквој ситуацији – без војног решења – једини излаз је повратак дипломатији и преговорима. Трајан мир у Авганистану могуће је постићи једино авганистанским решењем, у преговорима између талибана и садашњих власти у Кабулу.

ИРАН ЈЕ ДОЖИВЕО НЕПРИЈАТАН ДИПЛОМАТСКИ ПОРАЗ. Исламска Република није изабрана за несталну чланицу Савета безбедности.

У гласању у Генералној скупштини Ирану су припала свега 32 гласа док је његов азијски такмац, у овом случају Јапан, добио подршку чак 158 држава.

Такав исход гласања био је сасвим очекиван. Иран последњих година има озбиљне међународне тешкоће због развоја спорног нуклеарног програма због чега је у УН већ три пута кажњаван разним санкцијама. Осим тога Јапан је имао још једну велику предност. Ова држава финансира чак једну петину годишњег буџета светске организације што је имало значајну улогу у опредељењу чланица Генералне скупштине.

Поред Јапана, за несталне чланице Савета безбедности у наредне две године изабране су још четири државе: Турска, Аустрија, Мексико и Уганда. Занимљиво је да је на изборима за Савет безбедности овога пута „пропао” и Исланд што се тумачи као последица драматичне финансијске кризе у коју је упала ова држава.