Чип у мозгу по глави становника

Мозак који ради на чипу препознаје говор и математичке проблеме. Постоји ипак један проблем. Неуротехнологија са вештачком интелигенцијом као супермотором, угрожава менталну приватност. Шта ово значи? Појма немам. Али претпостављам да човек којем је уграђен мождани чип није сасвим свој. Коме да се онда жали? Постоји ли међународни омбудсман за чипове у туђим главама?

Ако којим случајем помислите да су и мени одлутале мисли у непознатом правцу, потпуно сте у праву. Шта друго помислити после вести да је милијардер Илон Маск објавио да је његова компанија „Неуралинк” први пут успешно уградила један од својих бежичних можданих чипова у човека. Власник друштвене мреже „Икс”, „Тесла моторса”, да не набрајам даље шта све човек има јер је супербогаташ који у приватној режији планира да се провоза на Марс. Шта ће му НАСА када он може јаче, брже и боље. Маск поседује и поменуту компанију „Неуралинк” која је фокусирана на развој комуникације између мозга и рачунара.

У каквом стању је пацијент добровољац после операције, чије име светски медији не наводе? Маск је објавио да се осећа добро. Бежични чип са више од 1.000 микроскопских електрода први пут је хируршки постављен на мозак људских пацијената. Таман човек помисли да се догодило нешто револуционарно, кад сазна да се ова веома узбудљива технологија употребљава деценијама. Конкуренција је жестока.

Први легално признати киборг је шпанско-британски уметник Нил Харбисон, коме је далеке 2004. године у мозак уграђен уређај са антеном, који му је омогућио да препознаје боје. Наиме, Харбисон је далтониста. Мада ни литература није сасвим поуздана, нарочито ако се храните са извора знања званог „Гугл”. Према другим изворима, први прави бионички човек је Кевин Ворвик, професор кибернетике на Универзитету Рединг и Универзитету Ковентри у Великој Британији, који има ожиљак на левој подлактици, одакле су хирурзи спојили 100 силицијумских шиљака, на чијим се врховима налазе платинасте електроде, директно повезане са нервним системом др Ворвика. Тако се спојио са рачунарима, контролисао роботе на другим континентима – интернет је радио одлично – и осећао ултразвучне таласе као да је слепи миш. Технологија повезана са др Ворвиком, са било ког краја света, постала је део њега самог. Изгледа да је био љубоморан, па је на сличну операцију одвео своју супругу. Осећао је сваки њен покрет и када би била удаљена хиљадама километара.

Али Илон Маск је категоричан када тврди да ће његов производ, назван „Телепатија”, помоћи људима и са тешким неуролошким проблемима, и потпуно конектовати људски мозак са рачунарима, мобилним телефонима и свим осталим уређајима.

Илоне, друже, где си био до сада? Ако телепатска дејства бежичног чипа заиста делују, овај текст био би написан онога тренутка када сам смислио тему. Ако је уређај напредан, а ваљда јесте, замолио бих га да сам смисли тему, напише колумну и проследи је у редакцију. Једноставно, добијате читав „Гугл” и све доступне податке на интернету у својој глави, а онда у мислима, активирате лаптоп да производи текст и пошаље на имејл редакције. Дивно звучи. Али чак и да је уграђивање таквих справица у људски мозак савршено безбедно по здравље, шта ће се догодити уколико се уређај у делу мозга који контролише „намеру покрета”, превише осамостали и реши да крене својим путем? Дакле, шта може да уследи ако потчињени у вашој глави, суперинтелигентни курир Јовица који служи као веза између вас и читаве планетарне технологије и меморије, одлучи да завлада вама лично? Односно да вам украде мисли и почне да управља њима? Ако сте новинар, то не може направити неку нарочиту штету, али шта ако сте председник неке нуклеарне силе, дежурни официр војне ескадриле, кардиохирург који оперише на отвореном срцу или пилот путничког авиона на 10.000 метара висине?

Погледајте понашање лидера свих суперсила, све по списку. Као да их је Маск или већ неко други, накљукао телепатским микрочиповима. Ако се не приведу памети, спржиће свет. Памети, али чијој? Својој, дакле непрсканој или микрочипованој? У евентуалном катастрофичном сценарију, никада нећемо сазнати истину. С обзиром на тренутну реалност на терену, моја забринутост да се светска политичка елита понаша као да је пуштена с ланца, буди разумну сумњу да су отети од здраве памети.

Један од доказа за моју скепсу јесте управо издавање дозвола за експериментисање с уградњом „гугла плус” у туђе главе. Ако се експерименти спроводе искључиво у медицинске сврхе, а то траје како рекох, деценијама, како то да дроновима свака обучена шуша може погодити тачку коју жели у било којем делу света, а не може се произвести лек за најтеже болести? Нешто ту не штима.

Али хајде да будем оптимистичан. Ионако је почетком овог фебруара право пролеће. Дакле, чак и у случају да су истраживања са уградњом чипова у главе људи мотивисана искључиво алтруистичким разлозима, дакле, љубављу према ближњем свом, масовно успостављање комуникације хомо сапијенса и рачунара свих врста, преврнуће свет наопачке. Новорођеној сорти киборга неће бити потребне никакве школе. Пресипаће бежично читаву библиотеку Харварда у свој мозак. Ионако су махом празни. Мислим на мозгове. Користимо тек 10 одсто капацитета. Уосталом, будућност је већ написана. У култном роману „Аутостоперски водич кроз галаксију”, Даглас Адамс описује како у космосу постоји посебна врста животиње звана вавилонска рибица, способна да протумачи мождане таласе и преведе их на било који галактички језик. То ће рећи да сваки новорођени киборг, ако експерименти напредују, може говорити, читати или преводити сваки језик који кружи галаксијом. Додуше, интернетском.

Да је ствар поодмакла показује то да је амерички здравствени регулатор Управе за храну и лекове у мају дала дозволу Масковој компанији да тестира чип на људима. Лавину је тешко зауставити.

У свету у коме ће сваки човек постати сам свој мајстор, односно киборг, људској врсти прети изумирање. Ако се и створи покрет отпора, међу преосталима ће завладати егоизам и завист, заснован не само на амбицији већ и жељи за голим опстанком. Зар да будем најгори на свету? Онај је бољи од мене. Мора да је киборг.

Памет је данас јефтина роба. Зато, уградите ми један чип.