Кључни мотив у драмама Биљане Србљановић

„Мотив самоубиства у драмском стваралаштву Биљане  Србљановић” назив је књиге Предрага Јакшића која ће бити представљена вечерас од 19 сати у Музеју позоришне уметности Србије у Београду. Дело је објавило новосадско Стеријино позорје у библиотеци „Синтезе” .
Уредник је др Мирослав Радоњић.   

Никада није лако одредити шта су кључни мотиви неког драмског опуса. Учесталост појављивања конкретног мотива може се сматрати потврдом кључног значаја. И разноврсност његовог приказивања указује на могућност да је реч о кључном мотиву. Такође, ту је значај који мотив има у наративу, у самој драми, а што може бити значај „интеграционе тачке” или значај за „разрешење” неке приче. Уколико се сложимо да одговор, пише у уводном делу ове књиге, на ово питање није једноставан, те да би горе набројани приступи, сами за себе или сви заједно, могли бити релевантни за одређивање кључног мотива драмског дела појединог аутора, утолико у овом раду показујемо да је самоубиство један од кључних, ако не и кључни мотив у драмама Биљане Србљановић. Доказујемо да је мотив самоубиства на различите начине присутан у свим драмама ове ауторке које истражујемо, да је самоубиство и у подтексту појединих драма, те да су неке од њих управо драме о самоубиству. Показујемо да је самоубиство као мотив узрочно-последично повезано како са транзиционим периодом југословенског/српског друштва у којем су предметне драме настале, са периодом којим се ауторка углавном бави у својим „домаћим” драмама, али тако и са потрошачким, нихилистичким друштвом Запада (западне Европе и Америке), због чега њен драмски опус и уз помоћ овог универзалног мотива добија далеко већи значај од друштвено-историјског контекста у ком је настао.

Будући да је самоубиство, као један од неразрешених филозофских проблема и акутних психолошких и друштвених феномена, наводи се у књизи „Мотив самоубиства у драмском стваралаштву Биљане  Србљановић”, у директној вези с питањем апсурда, било да апсурд посматрамо као вечито амбивалентно питање хуманистичких наука, било да га посматрамо театролошки у вези са такозваним театром апсурда или театром поруге, истражујемо како је ауторка градила свој драмски свет апсурда и на које је све начине у том свету истакнут мотив самоубиства. Показујемо да су у конкретним ситуацијама религијске референце у вези с мотивом самоубиства изузетно значајне за тумачење ових драма, као и за проналажење стварног места и значаја мотива самоубиства у драмском опусу Биљане Србљановић.

Предраг Јакшић дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, а затим и на  Факултету драмских уметности у Београду, на катедри Драматургија, где је завршио и мастер студије. Проглашен је за студента генерације Факултета драмских уметности, а од Катедре за драматургију награђен је наградом „Јосип Кулунџић”. Докторску дисертацију „Мотив самоубиства у драмском стваралаштву Биљане Србљановић” одбранио је 2021. године на истом факултету на научним студијама Теорија драмских уметности, медија и културе…