Није лако владати

Понекад ми се чини да су представници опозиције срећни кад изгубе на изборима, јер ако би добили изборе они не би знали да владају. Знају да воде само политичку кампању за освајање власти, а како ће владати – не показују довољно и убедљиво својим бирачима. Они немају кадар који би понудио формулу за излазак земље из скучености провинцијског живота, немају стручњаке који би показали и доказали да инвестиције, које је понудила влада, нису адекватне за народ и земљу и да би можда неке друге инвестиције допринеле бржем развоју.

Као да нису читали Платонову „Државу”, као да не знају и не помињу да једна мала Словачка са 5,5 милиона становника има дупло већи друштвени производ (122 милијарде) од наше земље, да је Србија од 2012. изгубила пола милиона младих људи који би, ако би радили као словачки младићи, увећали друштвени производ за 11 милијарди евра.

Не знају, или не настоје ни да реше како зауставити стални губитак становника. Они не помињу и не уче како то да Словачка и Чешка нису изгубиле становништво од 2012. до данашњег дана. Не захтевају да се свака велика инвестиција издвојена из народних пара мора најпре оправдати стручним техно-економским елаборатом урађеним у релевантним институцијама које показују колико ће од те инвестиције народ имати „хлеба” и за које време. Знали су, својевремено, да карактеришу да су суседне земље изградиле толико путева да данас нема ко по њима да иде, а данас не реагују на инвестиције које су, наводно, значајније од користи у преради домаћих ресурса и развоју производње готових производа и нове технологије која доноси два до три пута већи профит.

Отуда мала Словачка извози робе у вредности 80 милијарди, а Србија 26.

Не говоре о увођењу квалитета „ИСО 9001”, чиме се обезбеђује да квалитетна роба увек нађе купца, независно на којој страни он био. Не говоре да је друштвени производ Мађарске три пута већи од нашег, а чешки чак четири пута (више није реч о процентима).

Нико од њих није реаговао на текст „По моделу пророчице Сибиле”, објављен 18. новембра прошле године у Културном додатку листа „Политика”, у којем пише да се од 72 града анализирана по квалитету живота, Београд налази на 65. месту, а где се, по оценама, најбоље живи у Србији.

На образложења појединих из власти да је узрок 1999. година, они не реагују, иако су од тих година прошле скоро три деценије.

Они не проналазе начин како да у наредних пет година раст друштвеног производа достигне пет одсто, што је, како кажу економисти, услов да стигнемо Словачку и приближимо се Чешкој и средњеразвијеним земљама.

Ко год то био: позиција, како би се одржала на власти, или опозиција, такав циљни програм мора се поставити како не бисмо нестали у туђини.

Здравко Здравковић,
архитекта (експерт ИСО9001)