Поново пронађено благо

Захваљујући једном од највећих домаћих ентузијаста, Здравку Зупану, имамо прилике да се подсетимо сјајних стрипова из периода пре Другог светског рата, када су нашом сценом доминирали аутори пореклом из Русије. Лобачев, Соловјев, Кузњецов и Навојев били су носиоци готово комплетне продукције стрипова објављиваних у Србији од 1935. до 1940. године. Тадашњи стрипови су се кретали у тематском распону од адаптација класичних романа и прича из народне књижевности до радова који су били под јаким утицајем америчког авантуристичког стрипа.

Тарцанета је, како јој име говори, женска верзија Тарзана. Девојка из џунгле је дело ауторског двојца – Никола Навојев (цртеж) и Бранко Видић (сценарио), а њене авантуре које су биле изузетно добро примљене код публике, излазиле су у наставцима у београдском листу „Стрип”. Иако је трагично умро са свега 27 година, пре него што је достигао уметничку и животну зрелост, Никола Навојев је успео да оствари завидну цртачку каријеру и створи неке од легендарних јунака домаћег стрипа као што су Бартуло, Зигомар, Мали морепловац и поменута Тарцанета. С обзиром на то да се ради о класику домаћег стрипа, било би неумесно тражити мане, којих природно има, јер је у питању дело изузетно младог аутора, већ ћемо се концентрисати на оно што је у овом стрипу вредно хвале. Пре свега, идеја да главна јунакиња авантуристичког стрипа буде жена је толико ретка за то време, да се може рећи да су Навојев и Видић били прави визионари. Тарцанета је авангардна и када је у питању физички изглед – њена витка, готово андрогина, а у исто време еротична појава неће имати пандан у светском стрипу све до појаве Модести Блејз, неколико деценија доцније.

(/slika2)Још један од јунака које нам је представио тандем Навојев–Видић је и Зигомар. Овај популарни стрип је након смрти Николе Навојева 1940. године престао да излази, да би се накнадно појавила још једна епизода под насловом „Летећи Зигомар”. Идентитет цртача последње авантуре Зигомара, маскираног правдољупца рађеног по узору на Фантома, дуго је био непознат, да би се касније сазнало да се ради о Душану Богдановићу, који је на репринт издању и потписан као аутор. Богдановић се максимално трудио да остане веран цртачком стилу Николе Навојева, и у томе је у великој мери успео. „Летећи Зигомар” практично означава крај једне етапе у историји српског стрипа и као такав ће увек наћи место у колекцијама правих љубитеља. Надамо се да ће господин Зупан наставити да објављује бисере из историје домаћег стрипа и то у већим тиражима.