Премеравање демократских квалитета Србије

Што се српских власти тиче, четвртак као и сви други. Што се будућности демократије у Србији тиче, дан значајних одлука.

После исцрпне дебате у Европском парламенту (ЕП) и његовом одбору за спољне послове – коју званични Београд није успео да блокира преко својих десничарских савезника – ЕП објављује резолуцију о децембарским парламентарним, покрајинским и локалним изборима у земљи дубоке политичке кризе која, по оценама „Фридом хауса”, више није слободна већ се убраја у „хибридне режиме”, која је по перцепцији корупције 2023. остварила најгори резултат у последњих 12 година.

До сада су многи европски званичници, укључујући председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, високог представника за спољну политику и безбедност Ђузепа Бореља и комесара за проширење Оливера Вархељија, дипломатски формулисали „забринутост” због изборних „недостатака” које су констатовали међународни посматрачи и Црта, мисија која је саопштила да су нерегуларности на изборима у Београду биле толиког обима да су утицале на исход веома тесних избора за Скупштину града.

По ономе што је допрло до јавности у среду, ЕП у документу од 29 тачака реч „забринутост” помиње чак 16 пута. На почетку каже да је посматрачка мисија констатовала да је изборни дан протекао глатко, али да су га обележили бројни процедурални недостаци, укључујући недоследну примену заштитних мера током гласања и пребројавања, честе случајеве пренатрпаности, кршења тајности гласања и бројне случајеве групног гласања.

Пошто се са „озбиљном забринутошћу” констатује да постоје бројни докази који потврђују да је све то могло да промени изборни исход, посебно у Београду, позива се на независну истрагу угледних међународних правних стручњака, а Европска комисија се позива да за Србију пошаље експертску мисију.

„Наглашавамо да ће ова пракса наставити да подрива поверење у изборне процесе и институције у Србији, ако јој се дозволи да опстане без икаквих последица, неповратно ометајући демократску владавину и даљу европску интеграцију”, пише у документу чији су аутори представници групе социјалдемократа у ЕП.

Српске власти се позивају да истраже, кривично гоне и приведу правди оне који су одговорни за било која кривична дела током избора и нападе на студенте, а осуђују се „оркестрирани напади” српских званичника на посматраче избора и одсуство медијског плурализма. Истовремено, власти се подстичу да поврате поверење бирачког тела у цео процес. „Са забринутошћу примећујемо да Србија није применила многе дугогодишње препоруке ОЕБС-а у вези са главним питањима изборног процеса, упркос томе што је на то више пута позивана...”

Део посланика ЕП је у писмима председници Европске комисије, високом представнику и комесару за проширење затражио да се под окриљем ОЕБС-а, Савета Европе и Европске комисије покрене међународна истрага избора. Тврде да због низа нерегуларности избори не могу да се сматрају слободним и поштеним и захтевају да се резултати не признају док се не заврши потпуна и независна истрага изборних неправилности.

„Озбиљне тврдње у вези са недавним изборима нису, нажалост, у складу са демократским стандардима и подривају овај циљ”, наводи се у писму посланика ЕП како преноси портал ЕWБ.

Помињане су куповине гласова, злоупотреба јавних ресурса, фалсификовање потписа подршке на изборним листама, притисци на запослене у државним предузећима, несразмерни утицај власти на медијске куће, озбиљне и добро планиране манипулације бирачким списком и миграције бирача, укључујући оне из суседних земаља.

Опозиција окупљена око „Србије против насиља” је и пре избора 17. децембра упозоравала на “фантомске гласове”, посебно у Београду где су се масовно регистровали грађани који живе по градовима у којима ће се локални избори одржати тек средином ове године, или они углавном из Републике Српске.

Власт је, испоставља се, применила сценарио какав је својевремено користио Никола Груевски. Његов ВМРО-ДПМНЕ је, откриле су 2015. траке прислушкиваних разговора, организовao „изборну миграцију” из Албаније. У Македонији је тада 50 људи било регистровано на истој адреси од 40 квадрата, у Београду је њих 53 уписано на локацији напуштене куће.

Да ли ће се у резолуцији наћи и питања везана за понашање полиције на протестима, хапшења студената, процеси пред судовима?

На основу много тога реченог до сада, очекују се критике, али колико ће се далеко ићи у оштрини зависи умногоме од политичког односа снага у ЕП, у коме већинску групу чине Европске народне партије (ЕПП), формација деснице којој је Српска напредна странка придружени члан.

Власти у Београду желе да оставе утисак да их ово премеравање демократских квалитета Србије уопште не занима. Прикривајући нервозу, Вучић је критичаре назвао „мрзитељима Србије” и изјавио да „није нарочито заинтересован” за одлуке ЕП. Ослања се на оцену Владимира Билчика, известиоца ЕП за Србију из редова савезничких европских народњака, да постизборну кризу треба препустити „одговарајућим институционалним каналима”. У Србији?

У предлогу резолуције, која је јуче могла да доживи амандмане, ЕП Вучићу директно узвраћа: „Оштро осуђујемо непоткрепљење тврдње српских власти да су државе чланице ЕУ биле умешане у организовање постизборних протеста; жалимо што су протести искоришћени као повод за ширење анти-ЕУ наратива у медијима блиским владајућој странци.”

Потом следи упозорење због кога ће званични Београд морати да се замисли. „Позивамо комисију да детаљно прати извештаје Ревизорског суда и да одмах започне ревизију средстава која су пружена Влади Србије у оквиру Инструмента за претприступну помоћ и других финансијских инструмената; подвлачимо, да уколико српске власти нису спремне да спроведу кључне изборне препоруке или ако налази ове истраге указују да су српске власти биле директно умешане у превару бирача, ЕП позива на обуставу финансирања ЕУ на основу тешких кршења правила закона у вези са изборима у Србији.”

Предострожности ради, два дана раније организована је конститутивна седница Парламента. Била је то ретка прилика да се пренос јавног сервиса искористи да се јавности до које не допире глас опозиције поручи да су избори били покрадени. Око 40 припадника полиције је у цивилу направило санитарни кордон према посланицима владајуће већине најављујући како ће скупштина функционисати у будућности.

Журба да се скупштина конституише представља провидан fait accompli – свршени чин – и прети да постави Србију на колизиони курс са Унијом, а свакако неће поништити налазе резолуције ЕП без обзира што она није обавезујућег карактера.

Београд већ има припремљене одговоре. Уколико резолуција буде разблажена, Вучић ће тријумфовати. Уколико остане овако оштра, прогласиће је за још једну заверу. „Увек ће доносити препоруке против Србије”, гласи његова одбрана која по правилу критике власти идентификује са нападом на државу и народ. Али ако се буде препоручило понављање избора у Београду, уверен сам да ће попустити. Његова конфронтација увек има две димензије: једну попустљиву када комуницира са Западом, другу тврду када говори домаћој јавности.

Такви какви су били, избори су заштитни знак фасадне демократије коју граде напредњачке власти. Аутентични бренд Вучићеве владавине. Подигла се камуфлажна мрежа да би разоткрила рушевине земље чији су лидери током протекле деценије устрајно понављали да од Србије желе да направе демократску државу владавине права и људских слобода.

Да ли ће Европска унија због избора, на задовољство дела српске јавности, покренути међународну истрагу и заоштрити курс према властима у Београду је у време писања овог текста била велика непознаница. Све је питање консензуса, али и жеље многих Европљана да не оштете политичку позицију Вучића који им је неопходан због Косова. Да ли ће Србија бити демократска, много их мање занима.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa