Школа се уплела у мрежу

Зрењанин – Гаси се Хемијско-прехрамбена и текстилна школа „Урош Предић” у Зрењанину? Процес је само наговештен, а цео град о њему увелико бруји, укључили су се медији. За сада је извесно да је идеја кренула из зрењанинске градске управе и да се њој жестоко противе у самој школи. Разних аргумената има и са једне и са друге стране, а нису за потцењивање ни наводни разлози који се могу чути у овдашњој јавности. По њима, ова рационализација зрењанинског образовања није само последица преке потребе него и „виших” урбанистичких планова.

Подизање зграде у којој се налази школа почело је још уочи Првог светског рата, али је рат градњу прекинуо, а она је настављена тек након Другог. Занимања која су се овде профилисала диктирана су наглим привредним развојем Зрењанина. Средином прошлог века овде су почели да се образују занимања најпотребнија захукталој привреди. Школа се у међувремену афирмисала као расадник кадрова за прехрамбену индустрију и атрактивне занате. Нагло гашење и знатно смањивање прерађивачких капацитета сузили су потребе за образовањем „ученика у привреди”, а падао је и интерес за упис у поједине смерове. Све у свему, у таквим околностима, и без икаквих претходних консултација са школом, у њу је стигао допис из градске управе у коме се градски оци позивају на елаборат по коме се школа „Урош Предић”практично гаси. То претпоставља де се уносе измене у мрежу школа, а за то је надлежна Влада АП Војводине. Предвиђа се да се смерови ове школе о којој је реч, интегришу у друге три зрењанинске школе, у које би били распоређени и наставници. Синдикат се оштро противи и најављује протесте.

– Зашто не би увели прелазни период у коме би се спојиле ова и Техничка школа, која већ користи исту зграду – гласно размишља Милан Галић, из Синдиката просветних радника у ХПТШ „Урош Предић”. Просветни синдикат Србије, међутим, најављује тужбе и протесте.

Кад је реч о променама, предвиђено је да се хемијски смерови убудуће уписују у Медицинску, прехрамбени у Пољопривредну, а технолошки у Техничку школу.

С друге стране, Југослав Богдановић, директор школе , каже да тренутно овде и само овде постоје услови – простор, опрема и адекватни кадрови за реализацију наставе. – За наредну годину три компаније исказују потребу за нашим ученицима у дуалном формату, да се теоријски део наставе изводи у учионицама, а практични у фабричким халама. Међу фабрикама с којима уско сарађујемо је и фабрика каучука, кинески „Линглонг”, „Фрамас”, „Дијамант”, „Млекопродукт”, „Мркшићеви Салаши”, „ДонДон”, „Макси”, „Гомекс” и низ других, истиче директор Богдановић.

Први човек града Симо Салапура се позива на, како каже, анализе његових сарадника које су утврдиле да се све мање деце уписује у школу „Урош Предић”, а попуњеност разреда у протеклих пет година је била од 48 до 61 посто. – То су чињенице које показују просторне капацитете, капацитете коефицијента испуњености уписне квоте, када су у питању одређени смерови. А, конкретно, постоји један смер где у претходних пет година нико није уписан. Нико неће остати без посла, ђаци ће наставити да се школују у профилима који су започели да се школују у другим школама на другом месту, уколико наш захтев буде усвојен – каже градоначелник Зрењанина.

Као и већина зрењанинских средњошколских и високошколских установа, и школа „Урош Предић”се налази у најатрактивнијем делу града Малој Америци. Инвеститори се боре за сваки квадрат слободног простора. Опкољавају га легални и нелегални путеви. Злобници тврде да због атака инвеститора долази и до промена мреже школа.