Повезивање раскинутих нити српског народа

Суботица – У сали Српског позоришта у центру Будимпеште није било довољно места за све оне који су протеклог викенда желели да присуствују обележавању Дана државности Србије, дана када је донет Сретењски устав, а обележена је и 220–та  годишњица од подизања Првог српског устанка.

Није ово била само прилика да се окупи део српске заједнице на тлу Мађарске, већ и повод да се повежу они који су српског рода а живе на простору на којем су мањина. Први пут прослави Сретења међу Србима у Мађарској присуствовао је и представник Срба са Косова и Метохије. Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти, угостио је Драгана Танчића, директора Института за српску културу Приштина – Лепосавић.

„Ово је симболичан тренутак за успостављање сарадње између Срба у у Будимепшти и Срба на Косову. Постоје сличности између наше две институције, проучавамо теме из културне историје, историје уметности, историје цркве, културне антропологије, и то може да буде основ за сарадњу два института. Нашe могућности се ипак разликују: иако је знатно смањен број Срба на Косову. Институт за српску културу из Лепосавића има подршку српске државе и у прилици су да ангажују већи број истраживача”, рекао нам је Пера Ластић из Српског института у Будимпешти. На прослави је речено да се очекује и њихова посета Институту на Косову, а предложене су и заједничке теме истраживања. Ластић је истакао да Српски институт у Будимпешти сарађује са великим бројем научних установа у Србији.

„Можемо да се бавимо и пореклом Срба у Мађарској јер постоји уврежено мишљење да су Срби овде дошли великом сеобом са Косова и Метохије. Ја мислим да су Срби као заједница овде били присутни и пре 15. века. Вредело би истражити да ли има конкретних трагова тих веза. Постоје и питања из сфере политике и права, а тичу се положаја мањинских заједница у различитим срединама. Веома је специфична ситуација са КиМ, није реч о класичној мањини када говоримо о положају Срба на Косову. Срби у Мађарској су традиционална национална мањина са напредним правним решењим, на Европском нивоу. Мислим да би са научног становишта вредело испитати како су у којој држави та питања решена”, каже Ластић и додаје да је то прилика да се понуде одговарајућа решења.

„Пред нама је могућност да компаративно проучавамо положај Срба у Мађарској, на Косову и Метохији од времена Велике сеобе, са аспекта књижевности, лингивистике, историје, црквене историје и политичких процеса. Имамо прилику да научно анализирамо процесе историје и у савременом добу. Можемо да проучавамо положај Срба на просторима Мађарске и Косова и Метохије у преломним историјским дешавањима,”, каже Дрган Танчић.

На свечаности у Будимпешти уручена је Сретењска повеља Радиши и Ратку Теофиловићу, извођачима традиционалне народне музике. У име дуета захвалио се Ратко Теофиловић.

Беседу на Сретењској академији одржао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске који је успоставио везу између Карађорђа, вође Првог српског устанка, Димитрија Давидовића, писца Сретењског устава, и Петра Мијатовића из Помаза. Потоњи јунак није познат широј јавности, али он је Србин из Помаза који се у Првом светском рату борио на страни српске војске, иако је знао да његов завичај никада неће бити део Србије. Сва три имена су значајни симболи, каже др Мицић. „Волео бих да истакнем допринос Срба преко Саве и Дунава и допринос Срба западно од Дрине у стварању српске државе у 19. веку и савременом развитку у 20. и 21. веку. Они су се укључивали у стварање српске државе својим знањем, образовањем и енергијом. Дорпинос Срба пречана је немерљив у томе”, рекао је др Мицић.

Сретењска академија и по организацији била је место сабрања Срба у Мађарској јер су је заједнички припремили Српска самоуправа у Будимпешти, Српски културни клуб, Српско позориште, Српски институт и Удружење „Српски форум”, а свечани тон дао је хор ученика Српске гимназије „Никола Тесла”, као и глумац Александар Дунић.