Рупе у бедему колективног имунитета

Иако је требало да се давно нађу у музеју медицине, неке заборављене болести су нам опет закуцале на врата. Лекари се ових дана поново сусрећу са оболелима од малих богиња, а неколико беба је преминуло због последица великог кашља. Има малишана код којих су дијагностиковани шарлах, заушке, туберкулоза...

Главни разлог појава болести за које смо мислили да су далека прошлост је то што има родитеља који одбијају да вакцинишу децу, убеђени да су вакцине највеће зло и да ће да проузрокују аутизам и неке друге болести, као и да смањују имунитет. Објашњења педијатара о важности имунизације једноставно им нису битна – више држе до ставова људи који на друштвеним мрежама „убедљиво” агитују против вакцина.

Како истиче др Ивана Беговић Лазаревић, епидемиолог Градског завода за јавно здравље у Београду, уколико обухват вакцинама које стварају имунитет против одређених заразних болести падне испод 95 одсто, након неког времена, када се „накупи” одређени број деце која нису имунизована – те болести се појављују. То је нарочито показано у случају морбила (малих богиња), јер је у Србији била забележена и епидемија ове болести. А сада се из дана у дан појављују и оболели од великог кашља.

– Две деценије у Београду нисмо имали епидемију великог кашља са огромним бројем пријављених случајева, а сада је имамо. Историја је показала и у другим земљама, попут Русије и Велике Британије, да кад год је опадао обухват вакцинацијом долазило је до великих епидемија са смртним случајевима. Једини начин да немамо болести које би требало да буду заборављене јесте да вакцинишемо децу. Ту нема филозофије. Морбиле су болест која не оставља клицоноштво, резервоар је увек човек, а клиничка слика је увек манифестна. Ми можемо да постигнемо то да вирус постоји али да нико не може да оболи ако су сви вакцинисани. А онда једног дана да обољење потпуно искоренимо као што смо то урадили са дечјом парализом или великим богињама, односно да вирус буде присутан само у великим лабораторијама и да га нема у природи. То се може постићи ако годинама имамо обухват вакцинације од 95 одсто и добар надзор, да се свака сумња на мале богиње пријави – наглашава др Беговић Лазаревић.

Став ове докторке је јасан – вакцине су жртве свог успеха. Захваљујући њима дошли смо у ситуацију да многих болести нема, а онда је уследила ера интернета и друштвених мрежа, којима су кренуле да круже приче о сумњама у квалитет и нежељене ефекте вакцина. Страх да ће дете оболети јер није вакцинисано је генератор који тера родитеље да их одведу на имунизацију ако то нису учинили.

– Вакцина је најзначајнија јавноздравствена мера која је допринела да људи не умиру од неких болести и да деца имају квалитетан живот. Сада свако на интернету чита непроверене и научно непотковане ствари и у то верује. Обухват деце ММР вакцином првом дозом у Београду 2016. године износио је свега 65 одсто. А онда је 2018. године, у јеку епидемије малих богиња, повећана вакцинација на 98 одсто. То није дуго трајало јер је годину дана касније опао број вакцинисаних малишана на 83 одсто. Уследила је пандемија ковида, када је обухват вакцинације пао на 72, па на 68 одсто, да би се 2022. године повисио на 82 процента. прелиминарни подаци за прошлу годину говоре да је износио 88 одсто. Обухват деце трећом дозом вакцине „пентаксим”, где је једна од компоненти против великог кашља, у 2022. је износио 85 одсто, а прелиминарни подаци за 2023. показују да је 91 одсто – наводи др Беговић Лазаревић.

Вакцине пролазе много ригорозније контроле током процеса производње него остали лекови, а сви сумњају у њих, док нико не чита нежељене ефекте који се добију у упутству сваког лека, истиче ова епидемиолошкиња.

Теоретичари завере најчешће ММР вакцину (против морбила, заушака и рубеле) повезују са аутизмом, што наша саговорница одлучно негира, објашњавајући да је лекару који је ту неистину пласирао одузета лиценца за рад и да је избачен из лекарске коморе.

– То је једна од највећих лажи у медицини, а одјеци још увек постоје. Истраживања су рађена на више од 14 милиона деце која су добила ту вакцину и сва су показала да нема никакве узрочне повезаности између ММР вакцине и аутизма. У узрасту када се даје ММР вакцина, у 15. месецу код бебе, деца изговарају прве речи и остварују вербалну комуникацију са својим окружењем, па родитељи тада примећују ако нешто није у реду са малишаном и онда то повезују са вакцинацијом, што нема никакве везе. Аутизам може заправо много раније да се открије. Родитељи се „каче” за нешто што је било непосредно пре, а то је вакцина – тврди др Беговић Лазаревић.

Према речима др Георгиоса Константинидиса, председника Удружења педијатара Србије, нешто што је ушло на мала врата попримило је размере епидемије у обрасцу понашања. Томе су највише „кумовале” таблоидне информације, што је уз мањи број вакцинисаних допринело да се јаве одређена обољења.

Могуће је и да је период пандемије ковида 19 утицао на то, тј. да је неизлагање деце вирусима и бактеријама довео до тога да се акумулирао један број оних који нису били у контакту са инфекцијама због изолованости.

– Зато је могуће да су сада пријемчивији за добијање неких вируса, што је Европска педијатријска асоцијација дефинисала као „имунолошки дуг”, односно као дуг томе што нисмо били изложени природном процесу стимулације имунитета путем вирусних инфекција. На бољу вакцинацију можемо да утичемо здравственим просвећивањем. Битно је да заборављене болести остану у – забораву. Изостанак вакцинације је прилично социолошки феномен. Људи на овим просторима, осим што су понекад склони крајностима, када стекну неко уверење – они га бране и сматрају да је питање части да одбране свој став, иако немају никакве аргументе. То је исто као када бих ја рекао да се боље разумем у музику од члана Београдске филхармоније. Сви када желимо добру торту онда одемо код посластичара, а ако желимо информације о вакцинацији онда читамо мишљење неког певача или забављача на интернету који нема медицинско знање, што је сулудо. Теорије завере о вакцинама су очигледно много заводљивије од медицине засноване на доказима. Медицина не трпи импровизације. То је клизав терен који захтева стручан приступ – сматра др Константинидис.

Према мишљењу проф. др Драгана Делића, инфектолога, недостаје нам здравствено образовање, које је тренутно препуштено друштвеним мрежама и таблоидима. Овај лекар истиче да кроз систем озбиљно и одговорно треба пласирати истине о вакцинама, јер о њима постоје велике заблуде на које су утицали и поједини лекари.

– Као што ја не могу да говорим о лечењу депресије јер за то нисам стручан, тако не може сваки лекар да говори о дејству вакцина. Веома је опасно да лекар своје сумње, које треба да има, пласира лаицима, јер се тиме ништа не добија. О томе треба расправљати на стручним скуповима. Такође је неопходно обновити поверење између лекара и пацијената. Здравствени и образовани систем, као и медији попут „Политике”, треба да раде на промоцији здравља. Тај „терен” је препуштен антивакцинашима, људима који имају неки свој интерес у свему томе. Посебан проблем је што се Закон о здравственој заштити у овој области не поштује, што уз недостатак едукације доводи до анархије. Сећам се, када сам био млад лекар, пет-шест одсто деце нам је на одељењу умирало од морбила, које обарају имунитет и отварају врата другим опасним болестима. Мислили смо да су морбиле у музеју медицине, а ево их поново због слабог обухвата вакцинацијом. То је недопустиво. Ако су се вратили велики кашаљ и морбиле, питам се шта је следеће – забринуто истиче др Делић.

Наш саговорник упозорава да из природе вреба око 30 вируса, а ко зна колико има оних који још нису откривени. Доказано је постојање чак шест нових вируса корона, што може да представља потенцијалну опасност.

– Морамо да се припремимо за евентуално неку нову пандемију која може да се појави. Није потребна нека велика памет да се тако нешто закључи, то је неминовност. Крећемо се по свету, немамо превентивне мере, обухват вакцинацијом је ниска... Прошле године је у свету четири милиона деце умрло јер није било вакцинисано – додаје др Делић.

У Београду је 8. фебруара пријављена породична епидемија морбила са две оболеле особе, у којој је једна невакцинисана и похађа средњу школу, а другој у медицинској документацији стоји да је прележала болест у дечјем узрасту. Спорадичан случај оболевања потврђен је 12. фебруара, код невакцинисаног детета које похађа основну школу. Компликација у виду упале плућа била је присутна код једног детета.

И 13. фебруара су у Новом Саду потврђене морбиле код одрасле особе која је вакцинисана једном дозом вакцине.

Закључно са 11. фебруаром, на територији Србије пријављено је 400 потврђених случајева „магарећег” кашља, код којих је дијагноза постављена од почетка ове године. Ту су и два смртна исхода узрокована пертусисом код невакцинисане деце узраста два и по, односно три месеца. Највећи број случајева регистрован је код старијих од 20 година, док је највећа узрасно-специфична стопа инциденције забележена код одојчади млађе од 12 месеци и код деце узраста од 10 до 14 година, истичу у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Од укупног броја пријављених случајева, њих 29 (7,3 одсто) било је хоспитализовано, при чему је највећи број млађих од 12 месеци (79,3 одсто).

Највише оболелих је у Београду и Јужнобачком округу.

У последњој епидемији морбила 15 особа умрло

Према подацима Светске здравствене организације, током прошле године број оболелих од морбила повећан је 30 пута у поређењу са 2022. Закључно са октобром 2023. године регистровано је преко 30.000 случајева у 40 од 53 земље Европског региона СЗО, са око 21.000 хоспитализованих и са пет смртних исхода у две земље. Узрасна дистрибуција указује да су два од пет случајева у узрасту од једне до четири године, односно један од пет међу одраслима старијим од 20 година.

Од почетка године регистровано је око 1.000 случајева оболевања у земљама ЕУ, а од почетка прошле године забележено је седам смртних исхода, шест у Румунији (четворо деце испод једне године живота и двоје одраслих) и један у Ирској. У периоду 2020–2022. у Европском региону СЗО обухват са првом дозом ММР вакцине је пао са 96 на 93 одсто, а другом са 92 на 91 одсто, па је тако 1,8 милиона деце остало невакцинисано.

За време трајања пандемије у скоро четвртини држава света прекидана је или одлагана имунизација ММР вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата. Током 2020. и 2021. у Србији забележене су најниже вредности обухвата ММР вакцином у минуле две деценије.

У последњој епидемији малих богиња у Србији, током 2017. и 2018, регистровано је око 5.800 оболелих, од којих је 93 одсто било невакцинисано, непотпуно вакцинисано или са непознатим вакциналним статусом. Трећина оболелих била је хоспитализована због тежине клиничке слике праћене компликацијама. У овој епидемији било је 15 смртних исхода, а међу преминулима је било четворо деце млађе од пет година. Претходне године регистровано је 50 случајева морбила у нашој земљи, од којих је већина (94 одсто) била невакцинисана, наводе у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.