Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Опенхајемер” освојио највише Бафта нагрaда

„Опенхајемер” освојио највише Бафта нагрaда
EPA-EFE/ANDY RAIN

Филм Кристофера Нолана „Опенхајмер” забележио је највећи успех на додели филмских награда Бафта у Лондону, одневши победу у седам категорија, укључујући признање за најбољи филм, најбољег глумца и најбољу режију.

Награду за најбољи филм испред поставе Опенхајмера преузео је брачни пар, Ема Томас и Кристофер Нолан, који су уз Чарлса Ровена били продуценти, док је ирски глумац Килијан Марфиј однео признање за најбољег глумца за улогу Џеја Роберта Опенхајмера, америчког теоретског физичара који се сматра оцем атомске бомбе у истом филму.

Филм „Јадна створења” Јоргоса Лантимоса добио је пет признања, укључујући награду за најбољу глумицу која је припала Еми Стоун.

Драма на немачком језику „Зона интереса” Џонатана Глејзера однела је три Бафта награде, укључујући признање за изванредан британски филм, али и за најбољи филм који није на енглеском језику.

Међутим, филм Барби, остао је без иједног признања, упркос томе што је био номинован у пет категорија.

Награду за звезду у успону, једину Бафта награду о којој одлучује јавност, добила је енглеска глумица Миа Мекен-Брус, док је признање за најбољи документарац однео филм „20 дана у Мариупољу” Мстислава Чернова.

Стипендију Бафта, којом се одаје признање за изузетна филмска достигнућа, а коју је до сада, између осталих, уручена Стивену Спилбергу, Хелен Мирен и Чарлију Чаплину, ове године је добила енглеска глумица Саманта Мортон.

Домаћин престижне церемоније доделе награда први пут био је Шкотски глумац Дејвид Тенант.

Највећи број номинација на овогодишњој додели Бафта награде имао је филм „Опенхајмер” Кристофера Нолана, чак 13, а следе га „Јадна створења” Јоргоса Лантимоса са 11 номинација, „Убиства под цветним месецом” Мартина Скорсезеа и „Зона интереса” Џонатана Глејзера са по девет номинација.

Доделу Бафта награда организује Британска академија филмске и телевизијске уметности, независна добротворна организација коју је 1947. године основала група британских филмских продуцената са циљем да развија и одаје признање најбољим филмовима, ТВ емисијама и игрицама.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Димитрије
Те награде су све смешније и смешније. Ако није политика умешала прсте онда је лова у питању. А квалитет филма и глуме, па кад је то било битно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.