Египат продаје рајске плаже инвеститорима из Емирата

Осиромашени Египат спрема се да прода 200 километара својих најлепших медитеранских плажа. Рас ел Хикма, бисер беле пешчане обале и тиркизног мора, на путу је да постане власништво инвеститора из Уједињених Арапских Емирата за суму од 22 милијарде долара. Припреме за освежење сасушеног буџета државе која је усред економске кризе свакако су у току, пошто је премијер Мустафа Мадбули најавио формирање правног и техничког комитета да би размотрио пројекат који ће конзорцијум из Емирата финансирати, развити и њиме управљати, док ће локалне и стране фирме учествовати и његовој реализацији. Прва фаза пројекта требало би да буде завршена до 2028.

Египатска телевизија пренела је да инвеститори из Емирата планирају да у наредне две деценије потроше и до 42 милијарде долара како би се Рас ел Хикма, део града Марса Матрух и део развојног плана северне обале, претворио у луксузно туристичко подручје с аеродромом, хотелима, трговинским центрима и резиденцијалним становима.

Иако се у Каиру тврди да се не продаје земља, већ се само користи инвестициона прилика, план „земља за доларе” изазвао је многа негодовања јавности, која подсећа да је претходни пројекат из Емирата на медитеранској обали изазвао непоправљиве штете плажама у Абд ел Рахману.

Египатска влада одобрила је у јануару продају делова земље страним компанијама. Истог месеца, Представнички дом парламента изгласао је амандман Закона о пустињском земљишту који странцима гарантује право да поседују земљу за инвестиционе пројекте. Арапски инвеститори добили су иста права на власништво као и Египћани. У међувремену је учешће приватног сектора у државним инвестицијама повећано са 30 одсто на 65 процената.

Хишам Сабри, бивши безбедњак који је сада критичар председника Абдул Фатаха ел Сисија, каже да је Рас ел Хикма рај на земљи и додаје: „Не могу више да пратим Сисијеве катастрофе. Он хода брзином од 250 инцидената на сат”. „Ко је Абдел Фатаху ел Сисију дао право да прода Рас ел Хикму?”, пита филмски редитељ Амр Вакид и додаје: „Да ли је то наследство од оца или мајке?” Мамдух Хамза, још један критичар режима, сматра да би пројекат требало препустити египатским, а не страним инвеститорима, који ће профит – много већи од цене земље – однети са собом.

Изнуђен, али да ли и паметан потез? Међународни монетарни фонд је последњи зајам Египту, четврти у шест година, одобрио децембра 2022. Као део договора о три милијарде долара, Каиро се сагласио с многим условима, укључујући и оне да пређе на флексибилни валутни курс, да смањи утицај армије на економију и да отвори књиге државних компанија.

Прва ревизија требало је да буде одржана марта прошле године, али је одложена јер је ММФ продужио рок чекајући повољније резултате. Египат од прошле године пати од хроничне несташице девиза и суочен је с озбиљним падом вредности националне фунте, који је инфлацију подигао на 40 одсто, а многе од 109 милиона становника гурнуо испод линије сиромаштва. Током деценијске Сисијеве владавине спољни дуг се учетворостручио, достижући 164 милијарде долара.

Двонедељна мисија ММФ-а окончана је крајем јануара, али упркос „одличном напретку” још нема завршног договора о пакету помоћи који би могао да достигне десет милијарди долара и да буде пропраћен девалвацијом фунте.

Сисијева власт је привлачење страног капитала заснивала на улагањима у истраживање и експлоатацију гаса, проширење Суецког канала, удвостручење прихода од туризма и убацивање милијарди долара у мегапројекте, укључујући огромну нову административну престоницу – све у нади да ће истовремено запослити хиљаде Египћана.

Рецепт је функционисао – док није престао да функционише. Рат у Гази поново је угрозио туризам, који тек што је почео да се опоравља од пандемије, док је тензија у Црвеном мору драстично смањила приходе од пловидбе Суецким каналом – два кључна извора пуњења буџета.

Све то не спречава Египат да настави истим путем док истовремено тражи зајам од ММФ-а, који очекује реформе које власт није у стању да спроведе. Продаја Рас ел Хекме је појас за спасавање и потпуно се уклапа у образац економског понашања Каира.