Egipat prodaje rajske plaže investitorima iz Emirata

Osiromašeni Egipat sprema se da proda 200 kilometara svojih najlepših mediteranskih plaža. Ras el Hikma, biser bele peščane obale i tirkiznog mora, na putu je da postane vlasništvo investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za sumu od 22 milijarde dolara. Pripreme za osveženje sasušenog budžeta države koja je usred ekonomske krize svakako su u toku, pošto je premijer Mustafa Madbuli najavio formiranje pravnog i tehničkog komiteta da bi razmotrio projekat koji će konzorcijum iz Emirata finansirati, razviti i njime upravljati, dok će lokalne i strane firme učestvovati i njegovoj realizaciji. Prva faza projekta trebalo bi da bude završena do 2028.

Egipatska televizija prenela je da investitori iz Emirata planiraju da u naredne dve decenije potroše i do 42 milijarde dolara kako bi se Ras el Hikma, deo grada Marsa Matruh i deo razvojnog plana severne obale, pretvorio u luksuzno turističko područje s aerodromom, hotelima, trgovinskim centrima i rezidencijalnim stanovima.

Iako se u Kairu tvrdi da se ne prodaje zemlja, već se samo koristi investiciona prilika, plan „zemlja za dolare” izazvao je mnoga negodovanja javnosti, koja podseća da je prethodni projekat iz Emirata na mediteranskoj obali izazvao nepopravljive štete plažama u Abd el Rahmanu.

Egipatska vlada odobrila je u januaru prodaju delova zemlje stranim kompanijama. Istog meseca, Predstavnički dom parlamenta izglasao je amandman Zakona o pustinjskom zemljištu koji strancima garantuje pravo da poseduju zemlju za investicione projekte. Arapski investitori dobili su ista prava na vlasništvo kao i Egipćani. U međuvremenu je učešće privatnog sektora u državnim investicijama povećano sa 30 odsto na 65 procenata.

Hišam Sabri, bivši bezbednjak koji je sada kritičar predsednika Abdul Fataha el Sisija, kaže da je Ras el Hikma raj na zemlji i dodaje: „Ne mogu više da pratim Sisijeve katastrofe. On hoda brzinom od 250 incidenata na sat”. „Ko je Abdel Fatahu el Sisiju dao pravo da proda Ras el Hikmu?”, pita filmski reditelj Amr Vakid i dodaje: „Da li je to nasledstvo od oca ili majke?” Mamduh Hamza, još jedan kritičar režima, smatra da bi projekat trebalo prepustiti egipatskim, a ne stranim investitorima, koji će profit – mnogo veći od cene zemlje – odneti sa sobom.

Iznuđen, ali da li i pametan potez? Međunarodni monetarni fond je poslednji zajam Egiptu, četvrti u šest godina, odobrio decembra 2022. Kao deo dogovora o tri milijarde dolara, Kairo se saglasio s mnogim uslovima, uključujući i one da pređe na fleksibilni valutni kurs, da smanji uticaj armije na ekonomiju i da otvori knjige državnih kompanija.

Prva revizija trebalo je da bude održana marta prošle godine, ali je odložena jer je MMF produžio rok čekajući povoljnije rezultate. Egipat od prošle godine pati od hronične nestašice deviza i suočen je s ozbiljnim padom vrednosti nacionalne funte, koji je inflaciju podigao na 40 odsto, a mnoge od 109 miliona stanovnika gurnuo ispod linije siromaštva. Tokom decenijske Sisijeve vladavine spoljni dug se učetvorostručio, dostižući 164 milijarde dolara.

Dvonedeljna misija MMF-a okončana je krajem januara, ali uprkos „odličnom napretku” još nema završnog dogovora o paketu pomoći koji bi mogao da dostigne deset milijardi dolara i da bude propraćen devalvacijom funte.

Sisijeva vlast je privlačenje stranog kapitala zasnivala na ulaganjima u istraživanje i eksploataciju gasa, proširenje Sueckog kanala, udvostručenje prihoda od turizma i ubacivanje milijardi dolara u megaprojekte, uključujući ogromnu novu administrativnu prestonicu – sve u nadi da će istovremeno zaposliti hiljade Egipćana.

Recept je funkcionisao – dok nije prestao da funkcioniše. Rat u Gazi ponovo je ugrozio turizam, koji tek što je počeo da se oporavlja od pandemije, dok je tenzija u Crvenom moru drastično smanjila prihode od plovidbe Sueckim kanalom – dva ključna izvora punjenja budžeta.

Sve to ne sprečava Egipat da nastavi istim putem dok istovremeno traži zajam od MMF-a, koji očekuje reforme koje vlast nije u stanju da sprovede. Prodaja Ras el Hekme je pojas za spasavanje i potpuno se uklapa u obrazac ekonomskog ponašanja Kaira.