Изгубили и Душана и наду

Врање – Након што им је на ђачкој екскурзији, док је са друштвом на телевизији посматрао фудбалску утакмицу, у хотелу "Лепенски вир", изненада умро син Душан (16), ученик првог разреда београдске Туристичко-угоститељске школе, за породицу Костић из Врања као да невоља невољу сустиже.

– Изгубили смо понос и наду у бољу будућност, коју нам је пружао и свакодневно својим успесима и радом уливао син Душан. Туга и шок након његове изненадне смрти потпуно су нас сасекли и онеспособили. Ионако тешко материјално стање још више се погоршало. Без посла смо супруга и ја, а тренутно нисмо у стању да радимо због ова наша четири мала анђелчића – прича Горан Костић (36) док се очинске сузе сливају низ слике покојног сина Душана.

Сузе оца и мајке Љубинке (35) још више су ражалостиле браћу и сестре: Стефана (10), Немању (6) и сестре близнакиње Кристину и Катарину (4), који бризнуше у плач грлећи и љубећи урамљену слику преминулог брата.

– Био је међу најбољим и најталентованијим младим фудбалерима Врања – каже мајка Љубинка бришући сузе са образа и показујући и пехаре и дипломе са многобројних такмичења. – Одласком у Београд хтео је да, играјући фудбал, заврши школу и нама да помогне. Никада није боловао нити се жалио, што показују налази лекара – прича Љубинка и ставља на сто легитимацију ФК "Синђелић" из Београда, чији је члан постао ове јесени.

Ломећи прсте док његова супруга прича о сину, отац Горан каже да им још увек није јасна изненадна и "напрасна" смрт сина.

– Био је спортиста и с лакоћом је играо тешке утакмице и одрађивао тренинге. Никада се није жалио да има здравствене проблеме. И сад ово... Отишао сам у Београд да потражим посао и радим како бих био с њим. Нудио се да ми помогне да више зарадим, а ја му говорио да само учи и тренира. Храбрио нас је да издржимо и да само још мало треба да се извучемо из кризе – прича Горан и каже да им је много тога нејасно.

– Много је контрадикторности у документацији коју смо добили и ономе што нам је речено поводом Душанове смрти. Међутим страшно нас боли што још увек не можемо да добијемо умрлицу, како бисмо остварили нека права и регулисали обавезе. Хтео сам да разговарам се докторком Бисерком, која му је прва у хотелу указала помоћ, али су ми рекли да је отпутовала у иностранство – каже отац и додаје да им се свакодневно јављају Душанове другарице и другови из Београда који су страшно потресени његовом смрћу.

Уз изненадни губитак сина породицу Костић је притисла и немаштина. Врањанка Љубинка – Буба Миловановић, из хуманитарне организације  "Животна помоћ", помогла је у храни и одећи, а најавила је да ће затражити помоћ и од других. Са Костићима је разговарао и градоначелник Врања Мирољуб Стојчић, који је обећао да ће се заложити за решавање стамбеног проблема, с обзиром на то да станују на периферији Врања као подстанари, у незавршеној кући, као и за Гораново запошљавање. Овдашњи Центар за социјални рад доделио им је помоћ у износу од 6.400 динара.

– Ово су изузетно скромни људи. Знам да немају од чега да живе, али се не жале. Једноставно, трпе. Децу не одводе у вртић јер немају шта да обуку. Штеде и на Стефановој школској ужини. И талентовани Стефан не може да тренира фудбал јер немају новац да плате чланарину. Као да ће клуб пропасти ако им сироти дечак не плати чланарину – каже Буба Миловановић, која ће својим каналима позвати оне који могу да помогну овој породици.