Izgubili i Dušana i nadu

Vranje – Nakon što im je na đačkoj ekskurziji, dok je sa društvom na televiziji posmatrao fudbalsku utakmicu, u hotelu "Lepenski vir", iznenada umro sin Dušan (16), učenik prvog razreda beogradske Turističko-ugostiteljske škole, za porodicu Kostić iz Vranja kao da nevolja nevolju sustiže.

– Izgubili smo ponos i nadu u bolju budućnost, koju nam je pružao i svakodnevno svojim uspesima i radom ulivao sin Dušan. Tuga i šok nakon njegove iznenadne smrti potpuno su nas sasekli i onesposobili. Ionako teško materijalno stanje još više se pogoršalo. Bez posla smo supruga i ja, a trenutno nismo u stanju da radimo zbog ova naša četiri mala anđelčića – priča Goran Kostić (36) dok se očinske suze slivaju niz slike pokojnog sina Dušana.

Suze oca i majke Ljubinke (35) još više su ražalostile braću i sestre: Stefana (10), Nemanju (6) i sestre bliznakinje Kristinu i Katarinu (4), koji briznuše u plač grleći i ljubeći uramljenu sliku preminulog brata.

– Bio je među najboljim i najtalentovanijim mladim fudbalerima Vranja – kaže majka Ljubinka brišući suze sa obraza i pokazujući i pehare i diplome sa mnogobrojnih takmičenja. – Odlaskom u Beograd hteo je da, igrajući fudbal, završi školu i nama da pomogne. Nikada nije bolovao niti se žalio, što pokazuju nalazi lekara – priča Ljubinka i stavlja na sto legitimaciju FK "Sinđelić" iz Beograda, čiji je član postao ove jeseni.

Lomeći prste dok njegova supruga priča o sinu, otac Goran kaže da im još uvek nije jasna iznenadna i "naprasna" smrt sina.

– Bio je sportista i s lakoćom je igrao teške utakmice i odrađivao treninge. Nikada se nije žalio da ima zdravstvene probleme. I sad ovo... Otišao sam u Beograd da potražim posao i radim kako bih bio s njim. Nudio se da mi pomogne da više zaradim, a ja mu govorio da samo uči i trenira. Hrabrio nas je da izdržimo i da samo još malo treba da se izvučemo iz krize – priča Goran i kaže da im je mnogo toga nejasno.

– Mnogo je kontradiktornosti u dokumentaciji koju smo dobili i onome što nam je rečeno povodom Dušanove smrti. Međutim strašno nas boli što još uvek ne možemo da dobijemo umrlicu, kako bismo ostvarili neka prava i regulisali obaveze. Hteo sam da razgovaram se doktorkom Biserkom, koja mu je prva u hotelu ukazala pomoć, ali su mi rekli da je otputovala u inostranstvo – kaže otac i dodaje da im se svakodnevno javljaju Dušanove drugarice i drugovi iz Beograda koji su strašno potreseni njegovom smrću.

Uz iznenadni gubitak sina porodicu Kostić je pritisla i nemaština. Vranjanka Ljubinka – Buba Milovanović, iz humanitarne organizacije  "Životna pomoć", pomogla je u hrani i odeći, a najavila je da će zatražiti pomoć i od drugih. Sa Kostićima je razgovarao i gradonačelnik Vranja Miroljub Stojčić, koji je obećao da će se založiti za rešavanje stambenog problema, s obzirom na to da stanuju na periferiji Vranja kao podstanari, u nezavršenoj kući, kao i za Goranovo zapošljavanje. Ovdašnji Centar za socijalni rad dodelio im je pomoć u iznosu od 6.400 dinara.

– Ovo su izuzetno skromni ljudi. Znam da nemaju od čega da žive, ali se ne žale. Jednostavno, trpe. Decu ne odvode u vrtić jer nemaju šta da obuku. Štede i na Stefanovoj školskoj užini. I talentovani Stefan ne može da trenira fudbal jer nemaju novac da plate članarinu. Kao da će klub propasti ako im siroti dečak ne plati članarinu – kaže Buba Milovanović, koja će svojim kanalima pozvati one koji mogu da pomognu ovoj porodici.