Ултразвучни преглед срца открива проблеме и пре симптома болести

У Србији, као и у другим европским земљама, најчешће се оболева, али и умире због такозваних атеросклеротских кардиоваскуларних болести (болести срца и крвних судова), као што су срчани и мождани удар. У основи ових болести је атеросклероза, на чији развој највише утичу два главна фактора ризика, а то су повишен крвни притисак (хипертензија) и повишене вредности „лошег” холестерола у крви (хиперхолестеролемија).

Како истиче доцент др Александра Илић, кардиолог Института за кардиоваскуларне болести Војводине, у Србији готово половина одрасле популације има повишен крвни притисак и холестерол. Међутим, у великом проценту су присутни и други значајни фактори ризика, највише пушење цигарета. Ту су и гојазност, повишене вредности шећера у крви, неадекватна исхрана (превише масног, сланог, слатког, употреба газираних пића, месних прерађевина, брзе хране...), недостатак физичке активности, стрес. То све заједно доприноси томе да Србија буде под веома високим (највишим) ризиком од настанка болести срца и крвних судова.

– Постоје фактори ризика за кардиоваскуларне болести на које не можемо утицати, а то су генетско наслеђе, године живота и пол. Међутим, постоје бројни фактори ризика на које и те како можемо утицати. То подразумева промену стила живота, тј. престанак пушења на првом месту. Затим, редукцију употребе соли, шећера, масне, прерађене хране и осталих штетних навика у исхрани, смањење телесне тежине ако је потребно и повећање физичке активности. Потребно је да физичка активност буде редовна – истиче др Илић.

Она наводи да из разлога што најчешће не даје симптоме, повишен крвни притисак називамо „тихим убицом”. У ретким случајевима симптоми хипертензије могу бити главобоља, зујање у ушима, замор, али и бол у грудима, недостатак ваздуха. Када је у питању повишен холестерол, ситуација је још озбиљнија, јер док се не деси озбиљан кардиоваскуларни догађај, као што је срчани или мождани удар, особа не осећа никакве симптоме, што значи да – хиперхолестеролемија не боли.

– Зато је пресудан значај превентивних прегледа. Ови прегледи треба да почну већ од 40. године и подразумевају редову контролу крвног притиска, холестерола, триглицерида и шећера у крви. Наиме, од изузетне је важности правовремено постављање дијагнозе хипертензије, хиперлипидемије (повишене вредности масноћа у крви) и дијабетес мелитуса. Када се постави дијагноза хипертензије и хиперхолестеролемије, неопходно је, поред промене животних навика, одмах почети и лечење медикаментном терапијом (лековима). Ове лекове прописује искључиво лекар. У Србији су нам на располагању најсавременији оригинални лекови и комбинације лекова за лечење поменутих стања. Када кажемо комбинације лекова, мислимо на присуство два или више лека у једној таблети. На тај начин се омогућава већа ефикасност и брже постизање тзв. циљних вредности и крвног притиска и холестерола у крви (јер истовремено делујемо на различите механизме који до овога доводе), али и мање нежељених дејстава. Такође, на овај начин се омогућава већи комфор за пацијента, јер уместо две или три таблете, узима једну, што сигурно значи да ће редовније узимати терапију, а самим тим и остварити бољу контролу поменутих фактора ризика и само тако смањити могућност настанка фаталних болести срца и крвних судова – каже др Илић.

Питање је како људи који узимају терапију могу да знају да им она не одговара и да је треба променити.

– Искључиво редовним контролама по препоруци лекара, који ће индивидуалним приступом одредити најоптималнију терапију за сваког појединца. Никако пацијенти не треба да сами коригују, мењају или прекидају узимање лекова које је лекар прописао – каже наша саговорница.

Веома важан преглед је и ултразвук срца. Доценткиња Илић истиче да је ултразвук срца (ехокардиографија) златни стандард за постављање дијагнозе морфологије и функције срца и великих крвних судова.

– Може нам открити да неко већ дуже време има повишен крвни притисак, али и холестерол, као и пружити увид у поправљање функције и морфологије срца уколико се у дужем периоду остваре циљне вредности ових фактора ризика. Такође може указати на већ присутне озбиљне болести, као што су срчани удар, срчана слабост (чији је главни узрочник повишен крвни притисак), проширење највеће артерије у организму – аорте (веома озбиљног стања), које такође настаје као последица дуготрајно повишеног и нерегулисаног крвног притиска. Уколико се појави бол у грудима, потребно је дa се особа јави на преглед лекару, који ће утврдити да ли се ради о ангини пекторис и дати одговарајућу терапију – напомиње наша саговорница и додаје да важну улогу у едукацији грађана има кампања „Шта је важно за срце снажно”, коју су покренули Удружење кардиолога Србије и Удружење пацијената Србије.

Ту је и 24-сатни мониторинг крвног притиска, популарно назван „холтер”, који је неопходан за постављање дијагнозе и праћење ефикасности терапије која је прописана за повишен крвни притисак. Он такође омогућава да се утврди да ли је код пацијента сачуван тзв. дневно-ноћни ритам крвног притиска (нормално је да је крвни притисак нижи док спавамо), јер је то од велике важности, с обзиром на то да је повишен крвни притисак у пасивном периоду (када спавамо) озбиљнији фактор ризика за настанак нежељених кардиоваскуларних догађаја од такозваног дневног крвног притиска, оног када је човек најактивнији.