Забушавање на послу све већи проблем

Прикривена незапосленост, односно ситуација када су радници на послу и статистика их показује као запослене, а они забушавају или уопште не раде – све је чешћи проблем с којим се сусрећу послодовци. Додуше, проблем је израженији у јавном, него у приватном сектору, мада ни компаније у реалном сектору нису имуне на овакве појаве. Чак је и Организација за економску сарадњу и развој недавно упозорила на недовољну продуктивност радника, посебно у медитеранском делу Европе, док је на западу и северу континента продуктивност знатно већа. Стручњаци додају и да су ниже плате један од узрока слабије продуктивности радника.

У Србији се као један од разлога због којег запослени забушавају на послу посебно истиче незадовољство послом.

Зоран Ристић, саветник за економска питања у УГС „Независност”,  наводи да су важан сегменат тог незадовољства ниске зараде, а у доброј мери и однос послодавца према раднику.

– Додатно, на све то присутна је и пракса узимања лажних боловања. Јер, код нас је све израженији процес отвореног изражавања незадовољства послом кроз чешће отварање таквих боловања, док се незадовољство мање исказује кроз смањену продуктивност. Примера ради, према подацима Народне банке Србије проценат продуктивности расте из године у годину. Од почетка приватизације, од 2000. године, па наовамо, продуктовност је порасла за трећину – објашњава Ристић, истичући да проблем лажних боловања треба што пре решавати, јер истраживања показују да је на таквим боловањима сваког дана од 10 до 15 одсто радника.

– У неким ситуацијама када је актуелан период сезонских послова тај проценат уме да порасте и на 30. То је све последица тога што људи имају мале плате и морају да раде додатне послове – сматра Ристић.

У делатности где је аутоматизован процес рада нема простора да се радници тако понашају и забушавају на послу али, додаје он, у канцеларијским пословима и у рачуноводству то је врло изводљиво.

За разлику од  Европе где послодавци не траже од својих запослених да раде превише, где радници у просеку раде око 37 сати седмично, у Србији се ради знатно више.

Љубомир Маџар, професор Економског факулета у пензији, истиче да је важнија ствар од тога мања ефикасност наших радника, који нису толико обучени и вешти као они на западу.

– Тамошња радна снага је квалитетнија, њихов ниво образовања је виши, а образованији радник више уради у јединици времена. Код нас то мора да се надокнади тако што запослени мора дуже да ради – објашњава проф. Љубомир Маџар.