Zabušavanje na poslu sve veći problem

Prikrivena nezaposlenost, odnosno situacija kada su radnici na poslu i statistika ih pokazuje kao zaposlene, a oni zabušavaju ili uopšte ne rade – sve je češći problem s kojim se susreću poslodovci. Doduše, problem je izraženiji u javnom, nego u privatnom sektoru, mada ni kompanije u realnom sektoru nisu imune na ovakve pojave. Čak je i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj nedavno upozorila na nedovoljnu produktivnost radnika, posebno u mediteranskom delu Evrope, dok je na zapadu i severu kontinenta produktivnost znatno veća. Stručnjaci dodaju i da su niže plate jedan od uzroka slabije produktivnosti radnika.

U Srbiji se kao jedan od razloga zbog kojeg zaposleni zabušavaju na poslu posebno ističe nezadovoljstvo poslom.

Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost”,  navodi da su važan segmenat tog nezadovoljstva niske zarade, a u dobroj meri i odnos poslodavca prema radniku.

– Dodatno, na sve to prisutna je i praksa uzimanja lažnih bolovanja. Jer, kod nas je sve izraženiji proces otvorenog izražavanja nezadovoljstva poslom kroz češće otvaranje takvih bolovanja, dok se nezadovoljstvo manje iskazuje kroz smanjenu produktivnost. Primera radi, prema podacima Narodne banke Srbije procenat produktivnosti raste iz godine u godinu. Od početka privatizacije, od 2000. godine, pa naovamo, produktovnost je porasla za trećinu – objašnjava Ristić, ističući da problem lažnih bolovanja treba što pre rešavati, jer istraživanja pokazuju da je na takvim bolovanjima svakog dana od 10 do 15 odsto radnika.

– U nekim situacijama kada je aktuelan period sezonskih poslova taj procenat ume da poraste i na 30. To je sve posledica toga što ljudi imaju male plate i moraju da rade dodatne poslove – smatra Ristić.

U delatnosti gde je automatizovan proces rada nema prostora da se radnici tako ponašaju i zabušavaju na poslu ali, dodaje on, u kancelarijskim poslovima i u računovodstvu to je vrlo izvodljivo.

Za razliku od  Evrope gde poslodavci ne traže od svojih zaposlenih da rade previše, gde radnici u proseku rade oko 37 sati sedmično, u Srbiji se radi znatno više.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakuleta u penziji, ističe da je važnija stvar od toga manja efikasnost naših radnika, koji nisu toliko obučeni i vešti kao oni na zapadu.

– Tamošnja radna snaga je kvalitetnija, njihov nivo obrazovanja je viši, a obrazovaniji radnik više uradi u jedinici vremena. Kod nas to mora da se nadoknadi tako što zaposleni mora duže da radi – objašnjava prof. Ljubomir Madžar.