Стари и нови називи улица

Називи су масовно мењани и у Београду и пола века раније. Веома великом броју улица враћени су некадашњи предратни називи. Булевар револуције поново је Булевар краља Александра, Улица Пролетерских бригада је Крунска, Маршала Тита је Краља Милана (у међувремену је била Српских владара), Ивана Милутиновића је Улица кнегиње Зорке,  Моше Пијаде је Дечанска. Булевар Црвене армије је Јужни булевар, Улица генерала Жданова је Ресавска. Трг Димитрија Туцовића поново је Славија. Лењинов булевар, који није постојао пре рата, променио је назив у Булевар Михаила Пупина. Кумровачка (по називу села у којем је рођен Јосип Броз Тито), улица на Петловом брду, изграђеном седамдесетих година, постала је Нићифора Нинковића.

Све је мање знамења које подсећа на комунистичку револуцију и народне хероје НОР-а. Заједно с њима у заборав је вероватно отишао и део историјског наслеђа.

СТАРИ НАЗИВ

Улица Слободана Пенезића Крцуна

Слободан Пенезић Крцун (1918–1964) друштвено-политички радник и народни херој СФР Југославије. Био је дугогодишњи шеф Озне. Погинуо је, под неразјашњеним околностима, у саобраћајној незгоди.

Рођен је  2 јула 1918. године у Ужицу.

Крцуновом заслугом у Севојну, у близини Ужица изграђена је ваљаоница  бакра која је касније проширена ваљаоницом алуминијума.

НОВИ НАЗИВ

Савска улица

Сава је река у југоисточној  Европи дуга 940 километара. Настаје спајањем река Сава Долинка (извире на Крањској гори) и Сава Бохињка (извире јужно одТриглава) и тече на југоисток. Највећа река некадашње СФРЈ.

СТАРИ НАЗИВ

Улица Георги Димитрова

Георги Михајлович Димитров (1882–1949), бугарски политичар, револуционар, један од вођа међународног  комунистичког покрета и један од неколико Бугара који су уврштени у све значајније светске енциклопедије.

За председника бугарске владе изабран је 1946. године. На том месту имао је неограничену власт у целој Бугарској.

Георги Димитров рођен је 18. јуна 1882. године у селу Ковачевци крај места Перник, а умро је у Москви 2. јула 1949. године.

НОВИ НАЗИВ

Улица Илије Гарашанина

Илија Гарашанин (1812–1874) један од највећих државника и администратор уставобранитељског времена. Имао је великих заслуга за утврђивање уставобранитељског режима. Створио је полицију у Србији и бирократски начин управе. У спољној политици имао је широке погледе, које је изразио у "Начертанију" из 1844. године, по којем је Србија требало да ради на стварању велике југословенске државе под својим предводништвом.

СТАРИ НАЗИВ

Улица Ђуре Ђаковића

Ђуро Ђаковић (1886–1929), политички радник, један од најистакнутијих бораца радничке класе и КПЈ.

Због иступања против рата 1914. године ухапшен је и осуђен на смрт као "велеиздајник". Касније је амнестиран и упућен на присилни рад у  Арад и Коморан.. Организовао је велики штрајк грађевинара 1919. године.

Као велики противник шестојануарске диктатуре у априлу 1929. године ухапшен је, мучен у Загребу, одведен на југословенско-аустријску границу и убијен  25. априла 1929. године.

НОВИ НАЗИВ

Венизелосова улица

Елефтериос Венизелос (1864–1936) један је од најзначајнијих политичара у модерној грчкој историји. Рођен је у месту Мурнијес, које данас носи име по њему, близу Харније на Криту. Као министар спољних послова Грчке издејствовао је да српска војска која се повлачила преко Албаније у Првом светском рату добије уточиште на Крфу. Такође, од почетка рата се залагао да Грчка не остане неутрална.

Венизелос је био заговорник уједињене Грчке и борио се у устанку на Криту 1897.

По Елефтериосу Венизелосу је назван политички правац венизелизам који је био присутан у Грчкој од почетка прошлог века до седамдесетих година.

СТАРИ НАЗИВ

Улица Иве Лоле Рибара

Иво Лола Рибар (1916–1943), секретар ЦК СКОЈ-а, члан  Врховног штаба НОВЈ и народни херој Југославије.

Рођен је  23. априла 1916. године у Загребу. После окупацијеКраљевине Југославије, активно је радио на организовању и припреми устанка народа Југославије.

Током јула и августа  1941.  године, Лола непосредно руководи акцијама скојеваца у  окупираном Београду. У октобру  1943.  године одређен је за шефа прве војне мисије НОВ и ПОЈ. Погинуо је  27. новембра 1943. године у ваздушном нападу нападу на Гламочко поље, када је требало да одлети у Штаб савезничке команде за Блиски исток у Каиру.

НОВИ НАЗИВ

Светогорска улица

Света гора је један од центара православног света. Налази се на  полуострву Халкидики (Егејска Македонија) на северу Грчке, тачније на најисточнијем од три прста Халкидикија –Атосу.

Атос је седиште 20  православних манастира и чини аутономну државу под грчким суверенитетом. Само је монасима дозвољено да живе на Светој гори, а тренутно тамо борави око 2.000 монаха.

СТАРИ НАЗИВ

Улица Саве Ковачевића

Сава Ковачевић (1905–1943), командант 5. пролетерске бригаде и  народни херој СФР Југославије. Још у раној младости пошао је комунистичко-револуционарним путем, члан  КПЈ постао је1925. године. Због комунистичких активности хапшен је више пута и извођен пред суд.

Почетак НОБ-a дочекао је као већ искусан комуниста и револуционар. Када је 12. јуна 1942. године . формирана 5. пролетерска (црногорска) бригада, Сава је постао њен командант. У најтежем периоду 5. офанзиве, стао је на чело 3. ударне дивизије. Погинуо је у току  битке на Сутјесци 1943. године.

НОВИ НАЗИВ

Милешевска улица

Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља, на реци Милешевци. Подигао га је краљ Стефан Владислав (1234–1243) у првој половини 13. века као своју задужбину, а у њој је и сахрањен.

У припрати, коју је Владислав доградио 1235, године, положио је мошти свог стрица светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар и спалили.Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве, а милешевске фреске убрајају се међу најбоља европска остварења 13. века. Међу њима најпознатији је "Бели анђео".