Санак пусти

Када је након прошле седнице владе обелодањено да ће гас и телефонске услуге драстично поскупети, јер су тако израчунале надлежне регулаторне агенције, из њеног кабинета стигло је образложење, богзна какво оправдање, да се влада у то неће мешати. Тобож, агенције за енергетику и телефонију толико су независне у својим рачуницама да их ни влада не може пренебрећи.

Када се тим поводом дигла повелика политичка галама, а економски тим владе, вероватно, израчунао шта би тa поскупљења могла да значе за овогодишњу стопу инфлације, догодило се оно што се од првог часа очекивало – да влада може, само када хоће, да се умеша у рад и „недодирљивих” регулаторних агенција. Напрасно је најављена одлука да се поскупљење гаса раздроби на више рата, с нејасном крајњим епилогом – ко ће то да плати док не ступе на снагу пуне економске цене. Претплата за телефоне је аминована, али звоњава скупљих импулса чуће се од нове 2009.

Али не лези враже. Таман када се помислило да влада, уз подстицајне сигурносне мере за штедне улоге до 50.000 евра, ипак, води рачуна о каквој-таквој равнотежи скрпљене економске политике до краја ове године, као гром из ведрог неба стиже најава о прекоредном повећању акциза, на ионако скупо гориво, од четири динара по литру. Јасно је и због чега. Републичка каса вапи за сваким динаром. Не само због обећане повишице пензионерима. Једноставно, држава нам је (пре)скупа. За њено издржавање, од најмање општине, преко градова до државе Србије, одлази више од 40 процената бруто домаћег производа. А колач мали за толике апетите потрошача.

Уместо да ребалансом предвиди смањивање укупне јавне, а потом и буџетске потрошње, влада намерава да подигне акцизе на гориво иако је то већ једном учињено у фебруару. Зашто не опет? То је најлакше. Мењаће закон. Влади, уз то, наруку иде и актуелно падање цене барела (159 литара) сирове нафте. Са 145, пре два месеца, на јучерашњих 74 долара. Очекивано појевтињење горива на пумпама биће акцизом вероватно анулирано или осетно смањено, а буџет имати увећан приход.

Акцизу, трошарину на цигарете, влада је морала да одложи за почетак идуће године због старог обећања страним купцима наших дуванских фабрика. За дивно чудо, алкохолна пића овог пута су прескочена.

И сада смо ту где јесмо. Због великих буџетских обавеза влада је посегла за вишим дажбинама иако је савршено јасно да тај удар не може проћи без потпиривања инфлације. До јуче се очекивало њено свођење на психолошки подношљиву једну цифру. Макар 9,99 одсто. Сада је то, чак и ако нас мимоиђу још нека владина изненађења, веома тешко изводљиво. Оде тако још један пусти антиинфлациони санак.

Пензионери ће добити својих десет одсто повишице, али ће је најмање толика инфлација појести. Биће опет нa истом. Зато ћемо најлошије гориво плаћати најскупље у крају.

Јуче су Словенци цену безоловног бензина скинули на 98 евроценти. Код нас је исто гориво 96,7 динара. Курс евра је 82,2 динара. И да се зна: производна, рафинеријска цена тог горива је 41 динар. Све остало су разне дажбине и трговинска маржа. Ако је и од државе – много је.