О издаваштву у Србији данас

У оквиру Форума 53. међународног Београдског сајма књига, јуче је одржана прва у низу пет тематских конференција посвећених питању професионалног издаваштва у Србији. Тема прве конференције одржане у сали „ Слободан Селенић” Београдског Сајма књига, била је „Културна политика у Србији у области издаваштва”, а у разговору су учествовали министар културе Небојша Брадић, Гојко Божовић, први човек издавачке куће „Архипелаг”, Младен Весковић, саветник за културу у Министарству културе, Јован Јовановић, саветник за културу у Секретаријату за културу града Београда, и Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије.

У својој уводној речи, Гојко Божовић је истакао важност проблема културна политике у Србији у области издаваштва и нагласио да су се у овим транзиционим временима многе институције показале неспремним да одговоре на захтеве и потребе савременог издаваштва у Србији, као и то да су потребна нова правила и нови закони у области културе и издаваштва, али и у културној политици. Небојша Брадић је истакао да је једно од најважнијих питања у култури шта је то издаваштво у Србији данас. Он је даље рекао да Министарство има важну иницијативу, а то је Национални центар за књигу. „Закон о култури је у процедури, и ја се надам да ће он врло брзо доћи и у Скупштину. Законска регулатива може да нам послужи као добар основ, да видимо како да заштитимо књигу, како да афирмишемо ауторе, преводиоце, издаваче, прво у земљи, а онда и у иностранству”, рекао је Брадић, и додао да су сајмови књига у Москви и Франкфурту на добар начин потврдили да и ми можемо квалитетно да организујемо промоцију и презентацију нашег издаваштва, и да то не мора увек да буде пропраћено скандалима.

„Током овог Сајма разговараћемо са нашим партнерима из Лајпцига, већ у наредном периоду имамо сајмове у Бечу, Софији и то ће бити добар оквир да наша књига нађе место на тим позорницама, јер сајамска позорница је једна од најзначајнијих позорница на којима је књига постала много важнија, док је она друга позорница, позорница читалаца, мрежа наших књижара девастирана. Што се тиче нашег министарства, оно ће наставити своју континуирану политику откупа књига”, додао је Брадић.

Младен Весковић је говорио о томе шта је остварено у протеклом периоду у домену издаваштва, као и о конкурсу намењеном страним издавачима и преводиоцима наше књижевности у свету. О раду и плановима Секретаријата за културу града Београда говорио је саветник овог секретаријата Јован Јовановић, истакавши да ово градско тело откупљује књиге за библиотеке на територији града Београда а то укључује мрежу библиотека града Београда. Јовановић је нагласио да је тај откуп сталан, да новац издавачима стиже на време, да је тај откуп транспарентан и задовољава потребе библиотека града у највећој мери.

На самом крају, Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије, дао је преглед проблема које би требало решити. Он је саопштио да немамо адекватно удружење издавача, адекватно законодавство, Национални центар за књигу, споразум о јединственој цени књиге који утиче на катастрофалан процес девастације мреже књижарства, као и то да још увек не постоје резултати у борби против монопола и нелојалне конкуренције и пиратерије. „Ту је и проблем великих државних издавача са привилегованом позицијом коришћења државних средстава чиме гуше остатак издавачке сцене. Ми немамо довољно развијену продукцију академског издаваштва, универзитетско

издаваштво познато у свету. Прави пословни систем не постоји”, помало огорчено закључио је Угричић.