Војска је ослонац државе

Слушао сам 30. јануара на једној ТВ станици високог војног официра у пензији – бившег члана Генералштаба (ГШ), иначе бившег војног политичара који никад није командовао основном тактичком јединицом (питање је да ли зна која је то јединица), а камоли здруженом тактичком и вишом здруженом тактичком јединицом и јединицама вишег нивоа, како оцени данашњи командни кадар Војске Републике Србије као неспособан и необразован.

Имам част да лично познајем већину садашњих официра и генерала из самог врха ГШ ВРС (лично начелника ГШ и његовог заменика и многе начелникове помоћнике, као и већину команданата нижих нивоа командовања, закључно с неким командантима бригада и батаљона), јер сам појединима од њих био наставник Тактике Оклопних и механизованих јединица, било у току школовања у Средњој војној школи, било на Војној академији и на школама и курсевима усавршавања. Целокупним својим бићем, људскошћу, официрском и наставничком чашћу, гарантујем да је реч о високо образованим, изразито паметним, етички и културолошки стабилним личностима којима народ Србије треба да верује.

Поштоване бивши колеге, пензионисани генерали, официри и подофицири одбаците политику из својих глава и пружимо овим младим, дивним, паметним и образованим људима, снажним одлучним личностима које командују Војском РС, сву подршку у оквиру својих моћи.

Већ сутрадан на истој телевизији пензионисани генерал појави се, чини ми се још непробуђен из свог само њему знаног сна, наступи на једној ТВ станици и изнесе своје „стручне и научне” ставове, похвале, критике и савете руководству државе и војске, заборавивши притом неке своје „заслуге” из протеклог братоубилачког грађанског рата (ја му их нећу наводити, знају их сви с којима је сарађивао или им командовао). Избрука све пензионисане официре и подофицире својим „стручним и научним” ставовима, речима и театралношћу, избрука нашу професију и потврди мишљења противника наше професије да смо полуобразовани и ограничени.

Зато молим Удружење војних пензионера, молим Министарство одбране и ГШ ВРС да се јавно ограде од оваквих људи, а да се договоре с ТВ станицама да саговорнике убудуће траже преко Удружења војних пензионера Србије.

Истовремено, овим путем желим да позовем и замолим генерале, официре и подофицире у пензији да не пљују по хлебу који су јели, да не гаде у корито из којег и данас једу и да на сваком кораку показују понос што су их наследили такви људи какви су данас начелник ГШ, његов заменик и други генерали (нећу искључити да има и неки који искаче из колосека, али не и против Војске) и команданти свих нивоа командовања у ВРС, од основних тактичких јединица до виших здружених тактичких јединица.

„Војска је ослонац државе, официри су ослонац војске”, тако Војвода Мишић почиње своју Стратегију.

Ми имамо на кога да се ослонимо.

Хајрудин Х. Реџовић,

официр у пензији, Панчево