Царица бањског туризма

За оне који не знају где је, да кажемо да се ова „оаза кисеоника“ налази у југоисточној Србији, у самом крилу шумовитог Озрена, на обали бистре, хладне Моравице. Двестотинак километара раздаљине од Београда прелази се брзо, аутопутем. Кад постанете помало нестрпљиви, већ сте код Алексинца, а кад га прођете, ионако вам сву пажњу убрзо привуче Бованско језеро, тако да и не приметите да сте већ на уласку у бању.

Лепотица под Озреном постала је позната по крилатици „Сокобања, Сокоград, одеш стар, дођеш млад...“ коју је срочио славни комедиограф Бранислав Нушић, редовни бањски гост и уживалац свих њених чари. А њих је заиста толико да нам је био неопходан овдашњи водич како нешто важно не бисмо пропустили. Неуморна Љиљана Николић, дугогодишња новинарка Радија Сокобање и коаутор свеобухватне монографије о овом граду, разгрће пред нама једну по једну тајну са некрунисане царице бањског туризма, као Салома својих седам велова...

„Посрбљени“ бањски лекар

Необично је већ и само бањско шеталиште, од белог и сивог мермера, променада која је два миленијума на истом месту, па „памти“ и римске легионаре, Византинце, султанове синове, династије Немањића, Обреновића, Карађорђевића... Шетала су туда господа у фином руху, даме у елегантним тоалетама са шеширима или у богатим народним ношњама, какве су носиле отмене гошће у време када је бања 1833. припојена кнежевини, па је и кнез Милош ту редовно боравио. Поправљао је путеве, понешто градио, 1833. поставио је у Сокобањи и бањског лекара, првог у Србији, хирурга, бечког студента рођеног у Галицији Леополда Ерлиха, који је толико заволео Србију да је примио православље, променио име у др Ђорђе Новаковић и ту провео свој животни век.

Први гост, према сачуваном упуту из 1836, био је извесни Филип Поповић из Крагујевца. Следеће године изграђен је и „шпитаљ“ са 20 патосаних соба. За тих 170 година бања је расла, па гост сада може да бира где ће одсести – у старијим хотелима са неколико звездица, у нешто млађим вилама за одмор, или у најмодернијим апартманима.

Сазнајемо да је упечатљива бела грађевина на самом почетку шеталишта Завичајни музеј, испред којег је мали амфитеатар. Пажњу нам потом привлачи галерија, легат академског сликара Милуна Митровића, који је свом родном месту завештао 150 радова. Бања је већ 15 година домаћин и колонији сликара који јој своја дела остављају, тако да вредни уметнички радови красе зидове готово свих јавних простора.

Амам за „Зону Замфирову“

По уређењу ентеријера не заостају ни посластичарнице и кафићи начичкани један до другог дуж шеталишта, којима не би нашли ману ни најразмаженији светски гости. Баште су пуне углавном млађег света. Негде на средини шеталишта из парка израњају две куполе амама, изграђеног на темељима римских терми, са мушким и женским купатилом, и по једним кружним базеном у чијој се лековитој води брчкају гости под будним оком медицинских сестара. Некад је тај посао обављао амамџија, срце и душа бање, који је одређивао кад ће и колико ће се ко у води бањати. У једном од базена снимане су и сцене за филм „Зона Замфирова“.

(/slika2)Преко пута амама је Милошев конак. Прпошни књаз је из „коначета“ могао ходником, који је водио испод шеталишта, право у каду прављену само за њега. Ту је и сад – мала а дубока, с аутентичним калајисаним ибриком поред мермерног зида, где је и прозорчић за „кибицовање“ лепих купачица које су се праћакале у великом базену.

На боравак радо виђених гостију, попут Иве Андрић, Исидоре Секулић, Стевана Сремца и Бранислава Нушића, подсећају скулптуре и спомен-плоче, али има и сведока који вам могу причати о необичној скромности нашег нобеловца који је одседао у хотелу „Моравица“ откад је 1965. саграђен. Једини луксуз који је овде уживао било је овчије кисело млеко које су Андрићу доносили из села. У бању се први пут склонио у време окупације, ту је започео и писање романа „На Дрини ћуприја“. Исидора Секулић је у бањи написала приповетку „Марица“. И Сремац је ту писао, дружио се, лумповао, али и живот оставио – однео га је не планински, већ злоћуди „црвени ветар“, бољка у то време неизлечива.

Ту су увек радо долазили и новинари, глумци... Мештани и сад памте надахнуте представе које је умео да им приреди Милош Жутић, редовни бањски гост. Још један глумац, али и писац и певач упечатљивог баритона, Љубиша Бачић, иначе из Сокобање, знао је да развесели и разгали пријатеље песмом и причом у некој од овдашњих башта.

Ни данас гостима не фали добре музике и разоноде. Од Слободана Крстића, директора Организације за туризам, културу и спорт, сазнајемо да се у овој „фабрици кисеоника“ коју су заобилазили сви ратови, па и бомбардовање 1999, сем спортских приређују и музичка такмичења, као што су смотре виртуоза на хармоници, на којима су се надметали и Бранимир Ђокић и Миша Мијатовић. Сваке сезоне домаћини гостима приређују и бесплатне концерте највећих домаћих поп звезда као што су Бајага, Тијана Дапчевић, Гоца Тржан... и групе попут „Рибље чорбе“ или „ОК бенда“...

Гост из свемира

Осим славних и обичних гостију, бању су посећивали и они нежељени. Тако се 1884. из космичких висина, уз прасак и злокобни звиждук, сручио метеорит, каменчина од стотинак кила, која се распршила по околним њивама. Делови метеора отад красе витрине светских и наших музеја, а у бањи се планира израда необичног сувенира – умањена копија овог свемирског „госта“ изливена у бронзи.

(/slika3)Ногу пред ногу, и стигосмо на крај мермерне променаде, до парка Бањица, уређеног у стилу француских вртова. Ту су и купатило са лековитом водом, три хотела, ресторан „Чока“ где ће вам, онако „иструганима“ оштрим ваздухом и огладнелима, шеф ресторана Десимир Михаиловић препоручити „кравајчиће“, лепињице печене под сачем, суве паприке пуњене орасима или пасуљем, „чокањски“ ћевап...

Богат и укусан је и мени у „Жупану“, где већ 40 година припремају традиционална јела. А рачун као сувенир понећете свакако из ресторана у оквиру одмаралишта на Лептерији, где три одличне домаће кафе, уз исто толико флашица киселе воде, „кока-колу“ и „швепс“ стају свега 82 динара!

Сви бањски гости би да се кући врате здравији и подмлађени, али им домаћини, у време „Маратона жеља“, у септембру, омогућују да испуне и неке посебне жеље, деликатне, љубавне – под условом да посете шест чудесних места као што су Камен љубави, на Озрену, где су љубовали Хајдук Вељко и Чучук Стана, или Стабло жеља, квргави платан у парку Бањица. Највећа награда је, ипак, уживање у лепотама природе и планинском ваздуху, због чега је ово место географ Јован Цвијић прозвао „Мала Швајцарска“.

Ако се питате има ли ова толико хваљена бања и понеку ману – има. Фале јој боље решен излазак на аутопут, обилазница око бање и нова водоводна мрежа. „Е, управо то смо спремни да поправимо у наредном периоду, а решићемо и одлагање чврстог отпада“, уверава нас Димитрије Лукић, млади, енергични председник општине.

Статус „еколошке општине“ мора се чувати као зеница ока!

Нађа Орлић

---------------------------------------------

Сокобањски Ромео и Јулија

Према легенди, Жупан, син власника оближњег Врмџанског града, заљубио се у прелепу Лептерију, ћерку владара Сокограда. Како су им очеви били у завади, забранили су им љубав. Лептерија је једне ноћи побегла из очевог дома, а када су је слуге, по његовом наређењу, нашле и убиле, њен драги је од туге скочио у најдубљи вир Моравице. Отада се излетиште на пропланку крај ове реке назива Лептерија, а дубоки вир, сада плажа – Жупан.

---------------------------------------

Сокоград

Бања је добила име по два километра удаљеном Сокограду, а он по соколарима, који су уместо других дажбина давали држави дресиране птице, „соколарину“. Подигнут је на тешко приступачној стени, на темељима античког утврђења. Помиње се у време Стефана Немање у вези са протеривањем богумила, када је први пут разорен. Обновљен, био је у саставу српске државе до 1413, када је порушен током борби за турски престо које је против одметника Хануз-бега водио султан Муса, познат у народу као Кесеџија. Муса је упамћен и по томе што је тада порушио и црквицу Пресвете Богородице на Лептерији, саграђену крајем 13. века. Њени ктитори били су Стеван и Вук, синови цара Лазара. На темељима порушене, подигнута је нова, са чијег се платоа види и природни феномен, лик Богородице утиснут у стени, изнад уласка у пећину.