Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јан Фабр ускоро долази у Београд

Фламански редитељ током марта биће гостујући професор Института за уметничку игру у Београду
Јан Фабр ускоро долази у Београд
Јан Фабр и Владимир Томашевић, декан Института за уметничку игру (Фото: Институт за уметничку игру)

Фламански редитељ Јан Фабр, једна од најсвестранијих личности савремене уметничке сцене, биће током марта гостујући професор Института за уметничку игру у Београду. Том приликом биће представљена и његова књига „Од акције до глумачке интерпретације – Смернице Јана Фабра за извођача 21. века” у издању београдског Института за уметничку игру.

У периоду од 18. до 28. марта 2024. са студентима свих нивоа студија Института за уметничку игру радиће професори Стела Хотлел и Конор Доерти који су део педагошке групе Јана Фабра „Jan Fabre Teaching Group” која обучава нове генерације извођача.

Књига Јана Фабра „Од акције до глумачке интерпретације – Смернице Јана Фабра за извођача 21. века” биће представљена 27. марта (12 сати) у свечаној сали Института за уметничку игру када ће му бити уручено и специјално признање.

Јан Фабр миљеник је београдске публике која још памти његову 24-часовну представу „Олимп”, уз директан телевизијски пренос, која је била сензација 51. Битефа 2017. године. Белгијски редитељ двоструки је добитник „Политикине” награде за најбољу режију на Битефу. Управо за режију представе „Олимп” на Битефу славили смо Фабров тријумф као 40. добитника „Политикиног” признања. Фабр је претходно „Политикину” награду за режију добио 1984. године за поставку представе „Моћ позоришних лудости” која је изведена на 18. Битефу.

– Пишући покушавам да вербализујем своја свакодневна искуства, животну филозофију, уметничку визију. Увек се текст врти око мог духовног и уметничког бића. Моји дневници су искрени јер верујем у обмањивост измаштаног. Они су директни јер материјализују мој унутрашњи језик, моје личне покушаје, борбе, страхове, успехе, неуспехе, радости… Ту говоре мој мозак, срце и моја сексуалност. Али, није ми намера да провоцирам, никада ту није било речи нити ће бити о провокацији – казивао је Јан Фабр у једном од интервјуа за „Политику”, уз коментар:

– Моја потреба је да разумем и ослободим људско тело. Првенствено сопствено, а потом и да то пренесем на публику која је са мојим делом у вези. Већ 40 година људско тело је субјект и објект мојих разматрања и мог писања, визуелне уметности и театра. Ако је изазов за мозак провокација онда је то добра ствар и могу да будем само задовољан као стваралац јер сам дотакао и, можда, променио начин на који размишља и посматра ствари моја публика. Покушавам да залечим ране у уму посматрача.

Јан Фабр (Антверпен, 1958) дипломирао је на Општинском институту за декоративну уметност и Краљевској академији лепих уметности. Током протеклих 30 година продуцирао је радове као позоришни редитељ, аутор и визуелни уметник. Овај уметник посебног сензибилитета, познат је и по томе што је проширио хоризонте сваког жанра на који примењује своју уметничку визију. Луцидни Фабр један је од најсвестранијих уметника на међународној сцени. Он прави раскид са конвенцијама савременог позоришта увођењем концепта „извођења у реалном времену” – који се понекад назива и „живе инсталације” – и истражује радикалне кореографске могућности као средство оживљавања класичног плеса. Фабр је писао драме од 1975, али су први пут изведене тек 1989. године. Његови текстови чине изузетну колекцију минијатура са веома отвореним стилом писања и одражавају Фабров концепт позоришта као свеобухватне форме уметности у којој дијалог функционише поред других елемената као што су плес, музика, опера, перформанс и импровизација.

Хаос и дисциплина, понављање и лудило, метаморфоза и анонимност су неизоставни састојци Фабровог позоришта. Поред вековних ритуала и филозофских питања, Фабр се бави и темама попут насиља, пожуде, лепоте и еротике. Тело у свим његовим облицима било је предмет његових истраживања од раних осамдесетих.

Радови Јана Фабра излагани су на најзначајнијим међународним изложбама и у музејима, као што су Венецијанско бијенале, Документа у Каселу, Бијенале у Сао Паулу, Лувр, Ермитаж.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

divno
Jel to onaj genije što mu predstave traju po 8 sati?
Jasna
Aham. Najbolji!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.