Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Велике игре шпијуна у Истанбулу

Влада неће дозволити да се територија Републике Турске претвори у полигон за игре и надмудривање страних агената, поручује Ибрахим Калин, директор Националне обавештајне службе
Велике игре шпијуна у Истанбулу
(EPA-EFE/ERDEM SAHIN)

Сукоби у Гази, Црвеном мору и затегнутост у другим земљама на Блиском истоку довели су до појачаних активности обавештајних служби у немирном региону. У центру „шпијунског рата” нашао се вишемилионски Истанбул, пошто лидери Хамаса и других радикалних група повремено бораве у овом граду на Босфору. У том, најчешће невидљивом рату, поред Турске и Израела учествује и Иран, као и поједине западне земље што покушавају да пусте још дубље корене у стратешки важном региону Блиског истока који је у дубоком превирању после „арапског пролећа” и сукоба у Гази. Закулисне игре ће се наставити и кад се постигне примирје јер премијер Бенјамин Нетанјаху изнова прети да се неће зауставити све до истребљења терористичког Хамаса и Хезболаха, који је стациониран у Либану и ужива подршку Техерана.

„Ми смо у мобилном стању. Национална обавештајна служба (МИТ) неће дозволити да се територија Републике Турске претвори у полигон за игре и надмудривање страних агената”, поручио је Ибрахим Калин, однедавно директор те агенције.

Потврдио је да је недавно откривена мрежа израелских сарадника који су уходили стране држављане што привремено бораве у Истанбулу. То су локални доушници који су израелском Мосаду продавали поверљиве податке о Хамасу и иранским активностима у региону. У последње време тај проблем је заоштрен до усијања пошто је Тел Авив, како је јавно потврђено, одлучио да се обрачуна и са лидерима Хамаса који су побегли из Газе и нашли привремено уточиште у Турској, Либану, Катару и Сирији. То је одмах изазвало оштра реаговања Анкаре, која од првог дана оптужује премијера Бенјамина Нетанјахуа за ратне злочине над палестинским цивилима.

У Турској је у јануару ухапшено седам, а у фебруару 36 људи због сарадње с Мосадом.

„Они су се нашли на удару закона због политичке и војне шпијунаже за израелску обавештајну службу”, потврдио је министар правде Јилмаз Тунч.

Осумњичени су добијали новчану надокнаду за информације достављене Израелцима о активностима функционера Хамаса који су се привремено склонили у Истанбул. Турска, иначе, Хамас сматра „ослободилачком групом” која се бори за стварање палестинске државе с источним Јерусалимом као главним градом.

Као највећи привредни и политички центар у региону Истанбул је и раније често био место обрачуна између израелских и иранских обавештајних служби. Локални медији тврде да је Мосад у сарадњи са својим људима у граду на Босфору припремао атентат на иранског пуковника Сајада Ходајарија, као и на научнике који су радили на производњи оружја за масовно уништавање.

Ни Техеран не седи скрштених руку. Турски МИТ је прошле године лишио слободе групу сарадника иранских обавештајних служби који су у Истанбулу пратили активности Мосада. У те игре које се одвијају иза кулиса укључена је и америчка ЦИА, као и друге западне обавештајне службе. Крајем прошле недеље лишено је слободе десет турских држављана који су радили за француску обавештајну службу, откривају истанбулски медији. Они су прикупљали податке о третману сиријских избеглица у Турској, као и о имиграционој политици владе, пошто се у Европској унији страхује да би Анкара могла намерно да дигне рампу на својим западним границама и да почне да пропушта илегалне мигранте иако немају право на азил.

У влади у Анкари тврде да ће бити немилосрдни према сарадницима страних обавештајних служби који угрожавају безбедност земље. То потврђују најновије одлуке делилаца правде у Истанбулу који су седамнаест осумњичених турских држављана осудили на казне затвора од шест до 26 година. Они су окривљени да су Мосаду обезбеђивали поверљиве информације о турским фирмама које сарађују с Палестинцима, односно Хамасом у Гази. Нове пресуде се очекују.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.