У ком правцу иде Сајам

У ком правцу треба мењати Београдски међународни сајам књига, и да ли га треба мењати, питали смо јуче неке од наших највећих издавача. Већина је била за одређене промене, неки су подржали оснивање Националног центра за књигу, а сви анкетирани издавачи, па и директор Београдског сајма Анђелко Трпковић, одушевљени су људима који воле књигу и који због ње у великом броју долазе на овај сајам. Када је реч о оснивању Удружења издавача, наши саговорници су углавном оспорили ову идеју, због различитости положаја и схватања посла издавача.

Јагош Ђуретић, директор „Филипа Вишњића”, сматра да је важност Београдског сајам књига у томе што се ту срећу издавачи, аутори и читаоци.

– У том погледу Београдски сајам књига у посебном је односу на све остале сајмове књига у свету. По мом мишљењу била би велика штета да се та особеност уништи било каквим променама. Међутим, Београдски сајам ипак треба да буде мање вашарски, и мислим да се са годинама дешавају позитивне промене у том смислу. Ако би Сајам био само пословни, то би био покушај имитације Франкфуртског сајма књига којем никако не можемо да будемо конкуренција. Наш Сајам и овакав какав јесте може да одређеном унутрашњом организацијом буде довољно послован. Имао сам прилике да се срећем са пословним људима из иностранства, као и са писцима, и сви су били одушевљени управо великом посетом љубитеља књиге – каже Ђуретић, додајући да увек изнова отвара питање уједињења издавача.

– Ових дана чуо сам да смо избачени из Међународног удружења издавача. Нама је Удружење издавача потребно не само због дефинисања еснафских интереса, већ и због одређења услова опстанка издавача у њиховој културној мисији – објашњава Јагош Ђуретић.

Директор „Клија” и уредник програма Београдског сајма књига Зоран Хамовић приметио је да је потребно већ колико сутра почети са припремом новог Сајма књига, јер је рок за припреме овогодишњег био нешто краћи.

– Нови излагачки план и уређење сајамског простора, који ће бити квалитетнији и бољи за издаваче, биће на првом месту организације наредног Сајма књига. Начин продаје није на првом месту, због тога што је креативни део Сајма управо оно што ће поручити: „Дођите код нас, ми смо другачији”. Волео бих да се промени и тај програмски део, којим градимо лице Сајма и којим призивамо наше партнере из региона и иностранства. Потребно нам је више страних аутора и стварање услова за долазак агената, који имају одређене пословне захтеве. Имамо по традицији добре везе са Канађанима, и такав континуитет је наш циљ и са другим партнерима, истиче Хамовић, додајући да треба направити таква сајамска правила због којих нико неће бити незадовољан. Хамовић каже да подржава идеју удруживања издавача, али да треба одредити ко се тачно удружује и из којих разлога.

Први човек „Паидеје” Петар Живадиновић сматра да треба променити скоро све на Београдском сајму књига. Прва промена односи се на организатора Сајма јер, према Живадиновићевим речима, то не може да буде Град Београд већ Република Србија, односно Национални центар за књигу који треба да буде формиран.

– Даље, издавачи су ти који треба да именују Савет Сајма књига, а издавачи немају ниједно професионално удружење, јер већина њих и нема заједничке циљеве. Савет књига је већ трећу годину апсолутно нелегитиман и дозвољава ту срамоту да се књиге на Сајму продају без фискалних каса и без ПДВ-а. Као оквир за све била би неопходност доношења Закона о издаваштву – сматра Живадиновић.

Владислав Бајац, директор „Геопоетике”, сматра да су највећа вредност Београдског сајма књига његови посетиоци, а даље каже:

– Ниједан сајам у свету нема ту аутентичност. Непостојање јединственог удружења издавача, као и Закона о издаваштву сигурно се одражава на онај део Сајма који делимично остаје вашарски. То значи да треба прочистити Сајам, а када покажемо професионалну строгост, онда смо у опасности да будемо тумачени као сујетни појединци и издавачи. Подједнак су проблем трговци књигом који су преко ноћи постали издавачи, и монопол који намећу издавачи на државном буџету, јер својим издањима конкуришу самосталним издавачима. Мора се успоставити ред на свим нивоима, и видети ко је привилегован.

Директор „Архипелага” Гојко Божовић такође сматра да су посетиоци права драгоценост Београдског сајма књига, као и разноврсност издања која се могу наћи на једном месту.

– Сајам одражава квалитет издавачке продукције и не може да буде бољи од ње. Показује нам у којем смеру издаваштво треба да се развија. Потребно нам је веће присуство иностраних писаца и књижевних агената, као и више домаћих професионалних издавача – каже Гојко Божовић, додајући да издавачи не могу да се уједине због различитости положаја у којем се налазе, као и због другачијег схватања саме издавачке струке. Неки су приватни, а неки су пак државни и у монополистичком положају, напомиње Божовић, додајући да су већа професионализација струке и оснивање Националног центра за књигу нека од решења, док су издавачка удружења обично кратког века и без јасног и одрживог концепта.

Анђелко Трпковић, директор Београдског сајма, увек је оптимистичан, али каже да би увек нешто мењао на Сајму књига.

– Специфичност Београдског сајма књига јесте у томе што је он намењен публици и читаоцима. Овде постоји савршена комуникација између писаца, издавача и читалаца. Београдски сајам је по броју посетилаца други највећи сајам у Европи. Он има на располагању 20.000 квадратних метара, а спремни смо да тај простор и повећамо, уз јаснији концепт организације. Морамо да ширимо реноме овог Сајма књига у свету, и да обезбедимо што више националних штандова – објаснио је Трпковић.