U kom pravcu ide Sajam

U kom pravcu treba menjati Beogradski međunarodni sajam knjiga, i da li ga treba menjati, pitali smo juče neke od naših najvećih izdavača. Većina je bila za određene promene, neki su podržali osnivanje Nacionalnog centra za knjigu, a svi anketirani izdavači, pa i direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković, oduševljeni su ljudima koji vole knjigu i koji zbog nje u velikom broju dolaze na ovaj sajam. Kada je reč o osnivanju Udruženja izdavača, naši sagovornici su uglavnom osporili ovu ideju, zbog različitosti položaja i shvatanja posla izdavača.

Jagoš Đuretić, direktor „Filipa Višnjića”, smatra da je važnost Beogradskog sajam knjiga u tome što se tu sreću izdavači, autori i čitaoci.

– U tom pogledu Beogradski sajam knjiga u posebnom je odnosu na sve ostale sajmove knjiga u svetu. Po mom mišljenju bila bi velika šteta da se ta osobenost uništi bilo kakvim promenama. Međutim, Beogradski sajam ipak treba da bude manje vašarski, i mislim da se sa godinama dešavaju pozitivne promene u tom smislu. Ako bi Sajam bio samo poslovni, to bi bio pokušaj imitacije Frankfurtskog sajma knjiga kojem nikako ne možemo da budemo konkurencija. Naš Sajam i ovakav kakav jeste može da određenom unutrašnjom organizacijom bude dovoljno poslovan. Imao sam prilike da se srećem sa poslovnim ljudima iz inostranstva, kao i sa piscima, i svi su bili oduševljeni upravo velikom posetom ljubitelja knjige – kaže Đuretić, dodajući da uvek iznova otvara pitanje ujedinjenja izdavača.

– Ovih dana čuo sam da smo izbačeni iz Međunarodnog udruženja izdavača. Nama je Udruženje izdavača potrebno ne samo zbog definisanja esnafskih interesa, već i zbog određenja uslova opstanka izdavača u njihovoj kulturnoj misiji – objašnjava Jagoš Đuretić.

Direktor „Klija” i urednik programa Beogradskog sajma knjiga Zoran Hamović primetio je da je potrebno već koliko sutra početi sa pripremom novog Sajma knjiga, jer je rok za pripreme ovogodišnjeg bio nešto kraći.

– Novi izlagački plan i uređenje sajamskog prostora, koji će biti kvalitetniji i bolji za izdavače, biće na prvom mestu organizacije narednog Sajma knjiga. Način prodaje nije na prvom mestu, zbog toga što je kreativni deo Sajma upravo ono što će poručiti: „Dođite kod nas, mi smo drugačiji”. Voleo bih da se promeni i taj programski deo, kojim gradimo lice Sajma i kojim prizivamo naše partnere iz regiona i inostranstva. Potrebno nam je više stranih autora i stvaranje uslova za dolazak agenata, koji imaju određene poslovne zahteve. Imamo po tradiciji dobre veze sa Kanađanima, i takav kontinuitet je naš cilj i sa drugim partnerima, ističe Hamović, dodajući da treba napraviti takva sajamska pravila zbog kojih niko neće biti nezadovoljan. Hamović kaže da podržava ideju udruživanja izdavača, ali da treba odrediti ko se tačno udružuje i iz kojih razloga.

Prvi čovek „Paideje” Petar Živadinović smatra da treba promeniti skoro sve na Beogradskom sajmu knjiga. Prva promena odnosi se na organizatora Sajma jer, prema Živadinovićevim rečima, to ne može da bude Grad Beograd već Republika Srbija, odnosno Nacionalni centar za knjigu koji treba da bude formiran.

– Dalje, izdavači su ti koji treba da imenuju Savet Sajma knjiga, a izdavači nemaju nijedno profesionalno udruženje, jer većina njih i nema zajedničke ciljeve. Savet knjiga je već treću godinu apsolutno nelegitiman i dozvoljava tu sramotu da se knjige na Sajmu prodaju bez fiskalnih kasa i bez PDV-a. Kao okvir za sve bila bi neophodnost donošenja Zakona o izdavaštvu – smatra Živadinović.

Vladislav Bajac, direktor „Geopoetike”, smatra da su najveća vrednost Beogradskog sajma knjiga njegovi posetioci, a dalje kaže:

– Nijedan sajam u svetu nema tu autentičnost. Nepostojanje jedinstvenog udruženja izdavača, kao i Zakona o izdavaštvu sigurno se odražava na onaj deo Sajma koji delimično ostaje vašarski. To znači da treba pročistiti Sajam, a kada pokažemo profesionalnu strogost, onda smo u opasnosti da budemo tumačeni kao sujetni pojedinci i izdavači. Podjednak su problem trgovci knjigom koji su preko noći postali izdavači, i monopol koji nameću izdavači na državnom budžetu, jer svojim izdanjima konkurišu samostalnim izdavačima. Mora se uspostaviti red na svim nivoima, i videti ko je privilegovan.

Direktor „Arhipelaga” Gojko Božović takođe smatra da su posetioci prava dragocenost Beogradskog sajma knjiga, kao i raznovrsnost izdanja koja se mogu naći na jednom mestu.

– Sajam odražava kvalitet izdavačke produkcije i ne može da bude bolji od nje. Pokazuje nam u kojem smeru izdavaštvo treba da se razvija. Potrebno nam je veće prisustvo inostranih pisaca i književnih agenata, kao i više domaćih profesionalnih izdavača – kaže Gojko Božović, dodajući da izdavači ne mogu da se ujedine zbog različitosti položaja u kojem se nalaze, kao i zbog drugačijeg shvatanja same izdavačke struke. Neki su privatni, a neki su pak državni i u monopolističkom položaju, napominje Božović, dodajući da su veća profesionalizacija struke i osnivanje Nacionalnog centra za knjigu neka od rešenja, dok su izdavačka udruženja obično kratkog veka i bez jasnog i održivog koncepta.

Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma, uvek je optimističan, ali kaže da bi uvek nešto menjao na Sajmu knjiga.

– Specifičnost Beogradskog sajma knjiga jeste u tome što je on namenjen publici i čitaocima. Ovde postoji savršena komunikacija između pisaca, izdavača i čitalaca. Beogradski sajam je po broju posetilaca drugi najveći sajam u Evropi. On ima na raspolaganju 20.000 kvadratnih metara, a spremni smo da taj prostor i povećamo, uz jasniji koncept organizacije. Moramo da širimo renome ovog Sajma knjiga u svetu, i da obezbedimo što više nacionalnih štandova – objasnio je Trpković.