Данас је „школски дан”

Иако је и претходних дана у сајамским халама било много ђака, данас је „школски дан”, када се на Сајму књига очекује велики број школараца из читаве Србије. Управо за њих пробрали смо неколико изузетно занимљивих књига.

„Bookland” је наш једини специјализовани издавач за дечју књижевност. У овој кући су аутори, уредници, рецензенти и приређивачи књига наши најпознатији писци: Милован Витезовић, Добрица Ерић, Раша Попов, Гроздана Олујић, Мошо Одаловић, Слободан Станишић, Градимир Стојковић, Драган Лакићевић, Тиодор Росић... За протеклих десет година, у девет добро осмишљених библиотека, изашло је више од 400 наслова, у тиражу од око 470 хиљада примерака.

У едицији „Светска књижевност” објављено је једанаесто коло: Иван Тургењев „Прва љубав”, Едуард Лабулеј „Краљ Јацинт”, Марк Твен „Бели слон”, Џ. О. Кервуд „Ловци злата”, Чарлс Дикенс „Сеновита кућа” и „Ескимске бајке”. У библиотеци „Хит” са новим књигама појављују се: Моша Одаловић „Ево сецкам воду за хрчка”, Горан Бабић „Блесан, Лала и Тулипан”, Драган Лакићевић „Робин Худ из Топчидерске шуме”, Градимир Стојковић „Буба”, Драган Драгојловић „Велика мала школа” и Милован Вржина „Мемоари једног гимназијалца”.

Нове књиге објављују и Милован Витезовић „Дедовина”, Благоје Рогач „Празник у цвету”, Миливој Анђелковић „Потрага за хајдучким благом” и Весна Ћоровић-Бутрић „Жуто је плаво”.

„Креативни центар”, издавачка кућа из Београда, основана је 1989. године са идејом да објављује књиге и сликовнице за децу, али које развијају дечју креативност. До сада су објавили око 400 наслова. Из овогодишње продукције издвајамо књиге Марка Поповића „Одбрана и војевање”, Радина Вучетића „Престоница независне Србије (1878–1918)”, „Ботанику”, чији су аутори Соња Дулетић Лаушевић и Душица Јаношевић и „Палеонтологију” аутора Криса Мекгоуана. А ту је и једна штос-књига „Енциклопедија лоших ђака”, коју су написали Жан Бернар и Ан Бланшар. Реч је о личностима које су обележиле историју, књижевност, науку или уметност, а били су лоши ђаци.

Српска књижевна задруга и „Партенон” објавили су „Антологију – Жар-птица – бајке народа света”. „Жар-птица”, библиотека за дечје поподне, како је на овим свешчицама писало, излазила је у Београду, у издању „Борбе”. Уредник библиотеке био је Бранко В. Радичевић, песник, приповедач, уредник књига за децу, новинар „Борбе”, потоњи председник Српске књижевне задруге. У око двеста књижица објављене су народне бајке из разних земаља, народа и језика, међу којима су и српске бајке. Ту су биле и уметничке бајке страних и домаћих писаца, и наших: Десанке Максимовић и Бранка Ћопића.

После готово пола века, избор из ових свешчица начинио је Драган Лакићевић, а књигу је украсило дванаест илустратора.

СКЗ је објавила и руске народне бајке – „Василиса Прекрасна”, са илустрацијама Марка Шагала, а први пут на српском, у препеву Вере Хорват и у посебном формату „за понети” изашле су „Руске народне биљине” (средњовековне јуначке песме о сватовским и ратним походима славних богатира матушке Русије). Међу књигама за младе, и не само за њих, налазе се и лепо илустроване (сликама Љиље Стојановић) „Мале бајке” Стевана Раичковића, чије врхунско песништво долази до пуне снаге и у овим кратким прозама.

Велику пажњу књигама за децу и омладину поклања и Завод за уџбенике из Београда. Скрећемо пажњу на књигу Моша Одаловића „Где је лампино дете”.

Мошо Одаловић је, каже Милован Данојлић, велика, племенита дечачина савремене српске поезије, једна од њених покретачких снага. Вреди га боље упознати, за шта овај избор пружа добру прилику. Ту је и књига Милутина Миланковића „Кроз васиону и векове”. Књигу сачињава 37 писама које је аутор упутио својој неименованој драгој пријатељици. Он јој у тим писмима на једноставан, занимљив, понекад духовит и необично сликовит начин, објашњава најзначајније појаве, не само из астрономије већ и из геологије, историје и науке уопште.

„Народна књига” је објавила роман Јова Кнежевића „Екскурзија”. После романа „Дружина Каркаџу” и „Дивљакуша из петог два”, у којима је на бајковит начин испричана прича о чаролији одрастања, Јово Кнежевић сада читаоцима поклања роман „Екскурзија” о свету тинејџера и о њиховим првим сусретима са стварношћу живота. Ту су и нове књиге Лазе Лазића „Лавља свита”, Владислава Војновића „Принц од папира” и Зорана Божовића „Волим те бленто”.

Изузетно је занимљива и књига Мајкла Ханлона „Водич кроз научну дивљину” (десет питања на која наука не може да одговори), коју је објавио Графички атеље „Дерета”, као и трилогија Фредрика д’ Антернија: „Нестали дечак”, „Невидљива шума” и „Принц музике”. Новосадски „Стилос” је младим читаоцима понудио приручник „Свет Харија Потера” за боље разумевање седам до сада изашлих наставака списатељице Џ. К. Роулинг, као и роман Рика Риордона „Крадљивац муње”, који је светски бестселер. Издавачка кућа „Драганић” нуди, такође, велики број наслова за најмлађе. Поменимо само „Српске народне бајке” и „Српске народне басне” (приредио Никола Страјнић, илустрације Лидија Тарановић) и нови наставак књиге Мег Кебот „Припрема за принцезу”.