Би-Би-Си: дуга историја банди на Хаитију

ПОРТ-О-ПРЕНС – Наоружане групе одавно имају крваву улогу у историји Хаитија, истиче Би-Би-Си (ББЦ) у тексту у коме даје увид како је дошло до тога да банде доминирају великим деловима престонице те карипске земље, а све више и у сеоским подручјима.

Током 29 година диктатуре Франсоа Дивалијеа, познатог као „Папа Док”, и његовог сина Жан Клода „Бејби Дока” Дивалијеа, паравојна формација под називом „Тонтон Макут” користила је екстремно насиље да би спречила било какво противљење режиму. Млађи Дивалије је био, ипак, приморан да оде у изгнанство 1986. године, али банде су остале са различитим степеном моћи, понекад заштићене и охрабрене од стране политичара са којима су склапале савезе.

Најновија раширеност насиља банди у Хаитију покренута је убиством председника Жовнела Моиза, у јулу 2021. Председника је убила група колумбијских плаћеника у његовој кући, након што је почео да осуђује „мрачне силе” на Хаитију.

Истрага још није утврдила ко је наручио убиство. Насиље банди је било распрострањено и под председником Моизом, али је вакуум моћи створен његовим убиством омогућио бандама да заузму више територије и постану утицајније. Тренутно, на Хаитију није упражњено само место председника.

Након узастопних одлагања парламентарних избора, мандати свих изабраних званичника су истекли, остављајући институције земље без кормила.

Од убиства Моиза, земљом је управљао Ариел Анри. Њега је Моиз одредио за премијера непосредно пре него што је убијен, али он није изабран у парламенту и због тога неки доводе у питање његов легитимитет. Противљење Анрију се повећава јер у фербуару нису одржани избори како је био обећао.

Штавише, несигурност је порасла. Један од најотворенијих Анријевих ривала је Џими „Барбикју” Шеризије, бивши полицајац који је постао вођа банде након што је отпуштен из полиције. Он води Г9, савез девет банди основан 2020. године, који је наводно повезан са партијом „Тет Кале” покојног председника Моиза.

Шеризије се од почетка супротстављао премијеру Анрију. Он је искористио убиство Моиза да подстакне своје следбенике на „легитимно насиље”. Брутални напади и пљачке су се проширили, посебно у престоници, где је база Шеризијеове моћи. Његова Г9 је, такође, водила крвави рат са Г-Пепом, ривалском бандом која је наводно повезана са странкама које су се противиле убијеном председнику Моизу.

Пуцњаве и битке око територије између две групе су постале уобичајене и прелиле су се из сиромашнијих насеља у центар Порт-о-Пренса. Школе и болнице су морале да се затворе, а више од 100.000 људи напустило је своје домове 2023. године. Међународни комитет Црвеног крста рекао је Би-Би-Си-ју да његово особље мора да разговара са стотинама банди како би могао да испоручи хуманитарну помоћ.

Банда Г9 је, такође, била блокирала приступ терминалу за гориво Варек, 2022. године, што је довело до несташице горива и пореметило друге кључне испоруке, као што су лекови и вода за пиће. Националне полицијске снаге Хаитија имају само 9.000 активних припадника у земљи од 11 милиона становника, док су банде добро наоружане оружјем прокријумчареним из Америке. Процењује се да је 80 одсто Порт-о-Пренса сада под контролом банди, а људи који живе у овим областима суочавају се са „нехуманим” нивоима насиља, каже хуманитарни координатор Уједињених нација Улрика Ричардсон.

Она је рекла да је дошло до пораста сексуалног насиља за 50 одсто између 2022. и 2023. године и да су жене и младе девојке посебно биле на мети банди. Анри је више пута позивао на међународну подршку у борби против насиља. До сада су само Бахами, Бангладеш, Барбадос и Чад званично изразили спремност да пошаљу безбедносно особље, али нико до сада није стигао.

Док хаићански цивили очајнички желе више безбедности, неки са забринутошћу гледају на распоређивање страног безбедносног особља.

Хаити, који је постао независан од Француске након успешне побуне робова 1791. године, био је под окупацијом Америке од 1915. до 1934. а накнадне америчке војне интервенције између 1994. и 2004. такође су многе учиниле сумњичавим према спољном мешању. Неки критичари Анрија страхују да он жели да искористи странце да одржи своју моћ, баш у тренутку када се повећавају протести који позивају на његову оставку.

Међу њима је и Шеризије, који је 2022. изнео сопствени „план за мир”, предлажући да се члановима његове банде да амнестија и да се оснује „веће мудраца” са представницима из 10 региона Хаитија. Такође је предложио да Г9 добије места у кабинету. Од тада је појачавао притисак, покушавајући да се представи као „револуционар” који жели да свргне „нелегитимног” вођу, констатује Би-Би-Си. Где год да се премијер Анри сада налази, са хиљадама затвореника који су ослобођени из затвора и моћним лидером Г9 који га отворено позива да се повуче, изгледи да ће брзо поново успоставити ред су постали мањи, преноси Танјуг.