Приближавање неухватљивој садашњости

Мој план је био да разоружам време, каже Јоан Буржоа из Гренобла чије ћемо умеће и инсталације видети вечерас и сутра увече  у 16, 18 и 20 часова у Биоскопу „Балкан”, на почетку 21. Београдског фестивала игре. Француски уметник је допутовао прексиноћ  у нашу престоницу и одмах је у сусрету са Ајом Јунг, директорком манифестације, најавио како ће се представити:

– Доносимо пет различитих инсталација! Публика ће се кретати кроз простор и имати прилику да открије озбиљан део мог уметничког опуса. Уосталом, постоје фестивали који имају посебну енергију и вредност и за њих једноставно морате да створите нешто ново. Такав је Београдски фестивал игре.

Тако ћемо у његовој уметничкој „Лабораторији записа” видети: Приступ 3 „Столице и столови”, Приступ 7 „Грамофон – Дивљи је вета”,  Приступ 9 „Балансирајућа платформа – Чизме од шпанске коже”, Приступ 14 „Столица која се врти”, Приступ 18 „Степенице, Додир”, а на сцени наступају Јоанови сарадници Оливије Матје и Мари Буржоа. Музика обухвата жанрове од класике до савремене, забавне, попа, рока, панка.

Од 7. до 9. марта, Биоскоп „Балкан” отвориће своја врата шест пута, а свако вођење кроз најпознатије инсталације овог изузетног уметника пратиће до сто људи.

– Израчунали смо да је то максималан број како би сви могли да уживају у комадима. Видећете чувену платформу која се окреће, степенице, играчицу која хода на огромној лопти… Моје поставке биће одевене у ново рухо, јер их адаптирамо према простору. Перформансе увек морате прилагодити локацији и енергији простора. Сада смо имали компликован захтев пред собом, али трагамо за решењима, јер све мора да буде савршено. Уосталом, и ваш фестивал се догоди након много рада, упорности, балансирања, акробатских и надљудских напора које улажу организатори. Ово је наша прва сарадња и мој први сусрет са Београдом – открива Буржоа.

А о томе да је желео да разоружа време уметника ипак на крају признаје да је то немогуће само по себи и објашњава:

– Али постојале су различите методе за покушај. Одабрао сам једноставну и коначну. Једна реченица је била довољна: „Покушаји приближавања тачки одлагања”. Нешто као обриси наде за одређени комад, са специфичним реквизитом (столице, степенице, подови), те његовим варијацијама у односу на посебан скуп физичких сила (гравитација, равнотежа, инерција). Увек у настојању да се приближимо неухватљивој садашњости. А онда и уверење да уметничко дело може да постигне своју праву кохерентност са временом. Дакле, то је процес који се непрекидно развија, а дели се на дужи рок, са посвећеним тимом.

Јоан Буржоа непрестано превазилази границе између различитих уметничких приступа, како га наш фестивал најављује, а ово је први пут да ће његове радове видети београдска публика. Преговори за гостовања потрајали су неколико година, јер није једноставно пронаћи прави простор за његове радове. Ниске таванице, уска улазна врата, неприступачни ходници, чине само неке од препрека… ипак се код нас пронашло решење.

Буржоа је 2010. године основао сопствену трупу. Од 2016. до 2022. године био је директор Националног кореографског центра у Греноблу, поставши тако први циркуски уметник на челу једног француског кореографског центра. Посвећен уметности која је мултидисциплинарна, физичка и иновативна, Буржоа надгледа своје перформансе, креира сарадње и радионице у свим деловима света. Његове поставке су заправо дела везана за локацију, која се самим тим ослањају на енергију и посебности окружења. Тако ће бити и у Београду.

У свету високе моде препознају га као сарадника бренда „Луј Витон”. За кориснике „епла” он потписује познате апликације, а на десетине хиљада посетилаца париског Лувра очарао је чувеном инсталацијом са огромним степеницама што се врте и са којих играчи падају и дижу се као дечје играчке… А ту су и видео музички спотови за Харија Стајлса, Селену Гомез или последњег победника Фестивала у Сан Рему, Марка Менгонија.