За боље уџбенике

Јуче је у сали „Слободан Селенић” одржана трећа у низу од пет тематских конференција Форума 53. међународног Београдског сајма књига, посвећеног питањима и проблемима професионалног издаваштва у Србији. Овога пута, на конференцији „Приватне књиге – државни уџбеници” говорили су Драган Беговић, модератор разговора, Симеон Марковић, главни уредник Центра за уџбенике у „Креативном центру”, др Дијана Плут, научни сарадник Института за психологију, Наташа Николић Гајић, потпредседник Савеза учитеља Србије, и др Тинде Ковач Церовић, предавач педагошке психологије на Филозофском факултету у Београду и државни секретар у Министарству просвете Републике Србије.

У својој уводној речи Симеон Маринковић је поставио неколико питања: уколико се донесе одлука да уџбеници буду бесплатни за сву децу под условом да се по њима ништа не сме писати, како би их наследиле три или четири генерације, какве ће то последице имати на квалитет образовања ђака и њихову активност у учењу. Потом, какви би проблеми уследили када би се такви уџбеници чували у школи, колико би за њих требало простора, и шта да чине ђак и родитељ ако би и код куће желели да користе књигу? Он је покренуо и питања у вези са квалитетом уџбеника, њиховом садржином и техничком опремљености.

Дијана Плут је поставила питање да ли ће деца бити кажњавана уколико дође до тога да морају своје бесплатне уџбенике да врате неоштећене, који су критеријуми по којима би се утврдило шта је похабан уџбеник и посебно истакла да уџбеник не би требало да постане „социјала”. „Знамо како изгледа оно што држава плаћа, па је могуће претпоставити да пошто држава даје одобрење о томе који ће уџбеници бити коришћени, онда и бити у позицији да уцењује издаваче око цене. Желеће да их откупи по јефтинијој цени, тако да је моја брига у вези са могућим падом техничког квалитета уџбеника. Уколико држава буде коректна и плати колико треба, та књига ће заиста морати да буде квалитетна, да траје три или четири године, да буде на пуномасној хартији. Знамо какве су то књиге у свету, које морају да издрже неколико генерација”, нагласила је Дијана Плут.

Покренуто је и питање да ли ће наручивање одобрених уџбеника бити право и слобода сваког учитеља или ћемо се вратити на централизовано наручивање уџбеника које би обављали директори школа за целу школу и тиме угрозили ултимативно право наставника који размишља о свом наставном стилу, својим потребама у настави, и својој специфичној групи ђака са којом ради.

Тинде Ковач Церовић је истакла важност озбиљног и сложеног размишљања о овим питањима, посебно наглашавајући да имамо ситуацију у којој постоје они који имају најсуптилније захтеве, али и они који, попут деце ромске популације, немају ни елементарне ствари на располагању. „Да бисмо знали шта треба да радимо и у којем правцу треба да идемо, ми морамо да обратимо пажњу на све. Прелиминарна калкулација која се односи на цене комплета уџбеника за четири године, државних издавача, које су нешто ниже у односу на цене приватних издавача, износе од 26 до 36 милиона динара. Говоримо о енормним цифрама за буџет државе. Морамо да осигурамо да инвестирање у образовање постане легитимисано, и да се некако изгради политика која ће ту врсту инвестирања учинити што ефикаснијом”, саопштила је Тинде Ковач Церовић.