Свет у којем се људи третирају као ствари

Мјузикл „Компани” (Company)  поставља дубока  егзистенцијална питања, шта је оно што човек очекује од живота, на који начин се повезује са другима. Редитељ Небојша Брадић изненадио ме је када ме је изабрао да тумачим главног јунака у овој представи. Ово јесте моја прва главна улога и одговорност је зато и већа. Роберт, мој нови сценски јунак ми је посебно близак. Проналазим у њему много паралела са својим садашњим животом.

Растрзан између бројних професионалних обавеза глумац Славен Дошло нашао је времена да у разговору за „Политику” говори о свом новом позоришном изазову: мјузиклу „Компани”, а овако је представио своју нову улогу – Роберта. Мјузикл „Компани” заправо је огледало у којем ће се огледати друштво. Зато га је Небојша Брадић и дефинисао као Хамлета мјузикла.

Бисер раскошног звука и различитих ритмова, мјузикл „Компани” Стивена Сондхајма, према либрету Џорџа Фурта, у режији Небојше Брадића, биће премијерно изведен вечерас од 19.30 сати у земунском Мадлениануму. Диригент je Весна Шоуц, која је са Јованом Јездовић, радила и препев сонгова, према преводу Зорана и Иване Пауновић. Сценограф је Герослав Зарић, костимограф Марина Меденица, кореограф Вера Обрадовић.

Славен Дошло дипломирао је глуму на Академији уметности у Београду, у класи Мирјане Карановић која му је, како зна да примети, помогла да стекне храброст и побегне од „учмалости, млаког и по сваку цену пријатног глумачког израза”. Стални члан Позоришта на Теразијама постао је 2019. године и на тој сцени игра у представама „Фантома из опере”, „Бродвејске враголије”, „Главо луда”. Добитник је Стеријине награде за најбољег младог глумца из фонда „Дара Чаленић”, повеље за изузетну мушку улогу на нишким Филмским сусретима и других. Његов нови музичко-сценски јунак Роберт је човек дилеме, нежења у тридесетим годинама и има за пријатеље све наизглед срећно заузете ликове – пет брачних парова.

– Роберт припада профилу људи којих тренутно има много. Чини ми се, чак, да је то начин функционисања који је општеприсутан, а то је да константно кроз живот само идеш даље за новим сензацијама, а дубоко у себи осећаш да ти нешто недостаје – права конекција,  интима, а истовремено се плашиш одбијања, страха да будеш oстављен јер живимо у свету који је навикао да људе третира као ствари. Добри су док су корисни, а онога тренутка када та функција престане да буде актуелна, када заврше задати задатак, бивају одбачени попут избледелог џемпера у неки ормар, фиоку, у смеће. Роберт на свој 35. рођендан почиње да осећа ту празнину,  схвата да ту нешто не штима, да га жуља властита кожа – наглашава Славен Дошло, потцртавајући осећај усамљености који додатно мучи главног јунака мјузикла „Компани”:

– Мог Роберта уз све недоумице и страхове мучи и усамљеност, посебно јер се цела прича догађа у Њујорку. Реч је о вишој, рекло би се и високој средњој класи, где постоји принцип опхођења који је пријатан, љубазан, али му врло често недостаје искреност и аутентичност у самом изразу. Ни нама није непознат тај осећај у Београду, као и у другим великим градовима. Можете да будете усамљени усред огромног друштва, у жижи великих дешавања и поред тога што сте део те групе. Роберта мучи осећај да нико од тих људи није само његов. То је оно што му недостаје.

Усамљеност у позоришту својевремено су као посебан феномен истицале и моћне позоришне даме Мира Траиловић и Мани Готовац. Ево какав је случај када је у питању наш саговорник Славен Дошло који иза себе има бројне улоге: Јована у филму „Панама”, Лазара у делу „Поред нас”, Жарка у телевизијској серији „Ургентни центар”...

– Има, заиста, нечега у томе, кад је реч о усамљености и у самом позоришту. Мени је близак осећај да после премијера, честитања осетите усамљеност. То је и зрно из којег се цео Робертов свет рађа, тај моменат када после великог успеха дође у свој стан и схвати да нема с ким ту радост да подели. И тада се јави снажна потреба да има некога поред себе ко ће у потпуности да га разуме, без икаквих маски и намонтираних осмеха.

Са овим Сомборцем причали смо непосредно после избора наше „Песме за Евровизију” где је Славен Дошло био водитељ. Како је успео да усклади обавезе на снимањима са пробама захтевног мјузикла „Компани”, каже:

– Имали су заиста сви и разумевања и стрпљења за моје нагомилане обавезе. Паралелно сам радио „Евровизију”, а у паузи сам вртео текстове и покушавао да останем негде у мислима везан за процес рада на мјузиклу „Компани”. Бити водитељ је другачије од глуме, постоје правила која водитељ мора да поштује, а моја намера је била да будем духовит, да се забавимо, да свима буде пријатно. У Мадлениануму сам успео, надам се да ухватим ритам са колегама. Чини ми се да не каскам много за њима. У нашој представи  постоји много колективних нумера тако да су моје колеге имале више посла у међусобном усаглашавању, а онда ја ту дођем као централни сегмент окупљања.

У бројном глумачком ансамблу су: Вања Милачић и Данијел Сич, Бранислава Подрумац и Жарко Степанов, Ивана Поповић и Хаџи Ненад Маричић, Оливера Бацић и Петар Ђурђевић, Наташа Марковић и Никола Булатовић, те Тања Живковић, Татјана Димитријевић и Јелена Јовичић као три Робертове девојке.