Svet u kojem se ljudi tretiraju kao stvari

Mjuzikl „Kompani” (Company)  postavlja duboka  egzistencijalna pitanja, šta je ono što čovek očekuje od života, na koji način se povezuje sa drugima. Reditelj Nebojša Bradić iznenadio me je kada me je izabrao da tumačim glavnog junaka u ovoj predstavi. Ovo jeste moja prva glavna uloga i odgovornost je zato i veća. Robert, moj novi scenski junak mi je posebno blizak. Pronalazim u njemu mnogo paralela sa svojim sadašnjim životom.

Rastrzan između brojnih profesionalnih obaveza glumac Slaven Došlo našao je vremena da u razgovoru za „Politiku” govori o svom novom pozorišnom izazovu: mjuziklu „Kompani”, a ovako je predstavio svoju novu ulogu – Roberta. Mjuzikl „Kompani” zapravo je ogledalo u kojem će se ogledati društvo. Zato ga je Nebojša Bradić i definisao kao Hamleta mjuzikla.

Biser raskošnog zvuka i različitih ritmova, mjuzikl „Kompani” Stivena Sondhajma, prema libretu Džordža Furta, u režiji Nebojše Bradića, biće premijerno izveden večeras od 19.30 sati u zemunskom Madlenianumu. Dirigent je Vesna Šouc, koja je sa Jovanom Jezdović, radila i prepev songova, prema prevodu Zorana i Ivane Paunović. Scenograf je Geroslav Zarić, kostimograf Marina Medenica, koreograf Vera Obradović.

Slaven Došlo diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi Mirjane Karanović koja mu je, kako zna da primeti, pomogla da stekne hrabrost i pobegne od „učmalosti, mlakog i po svaku cenu prijatnog glumačkog izraza”. Stalni član Pozorišta na Terazijama postao je 2019. godine i na toj sceni igra u predstavama „Fantoma iz opere”, „Brodvejske vragolije”, „Glavo luda”. Dobitnik je Sterijine nagrade za najboljeg mladog glumca iz fonda „Dara Čalenić”, povelje za izuzetnu mušku ulogu na niškim Filmskim susretima i drugih. Njegov novi muzičko-scenski junak Robert je čovek dileme, neženja u tridesetim godinama i ima za prijatelje sve naizgled srećno zauzete likove – pet bračnih parova.

– Robert pripada profilu ljudi kojih trenutno ima mnogo. Čini mi se, čak, da je to način funkcionisanja koji je opšteprisutan, a to je da konstantno kroz život samo ideš dalje za novim senzacijama, a duboko u sebi osećaš da ti nešto nedostaje – prava konekcija,  intima, a istovremeno se plašiš odbijanja, straha da budeš ostavljen jer živimo u svetu koji je navikao da ljude tretira kao stvari. Dobri su dok su korisni, a onoga trenutka kada ta funkcija prestane da bude aktuelna, kada završe zadati zadatak, bivaju odbačeni poput izbledelog džempera u neki ormar, fioku, u smeće. Robert na svoj 35. rođendan počinje da oseća tu prazninu,  shvata da tu nešto ne štima, da ga žulja vlastita koža – naglašava Slaven Došlo, potcrtavajući osećaj usamljenosti koji dodatno muči glavnog junaka mjuzikla „Kompani”:

– Mog Roberta uz sve nedoumice i strahove muči i usamljenost, posebno jer se cela priča događa u Njujorku. Reč je o višoj, reklo bi se i visokoj srednjoj klasi, gde postoji princip ophođenja koji je prijatan, ljubazan, ali mu vrlo često nedostaje iskrenost i autentičnost u samom izrazu. Ni nama nije nepoznat taj osećaj u Beogradu, kao i u drugim velikim gradovima. Možete da budete usamljeni usred ogromnog društva, u žiži velikih dešavanja i pored toga što ste deo te grupe. Roberta muči osećaj da niko od tih ljudi nije samo njegov. To je ono što mu nedostaje.

Usamljenost u pozorištu svojevremeno su kao poseban fenomen isticale i moćne pozorišne dame Mira Trailović i Mani Gotovac. Evo kakav je slučaj kada je u pitanju naš sagovornik Slaven Došlo koji iza sebe ima brojne uloge: Jovana u filmu „Panama”, Lazara u delu „Pored nas”, Žarka u televizijskoj seriji „Urgentni centar”...

– Ima, zaista, nečega u tome, kad je reč o usamljenosti i u samom pozorištu. Meni je blizak osećaj da posle premijera, čestitanja osetite usamljenost. To je i zrno iz kojeg se ceo Robertov svet rađa, taj momenat kada posle velikog uspeha dođe u svoj stan i shvati da nema s kim tu radost da podeli. I tada se javi snažna potreba da ima nekoga pored sebe ko će u potpunosti da ga razume, bez ikakvih maski i namontiranih osmeha.

Sa ovim Somborcem pričali smo neposredno posle izbora naše „Pesme za Evroviziju” gde je Slaven Došlo bio voditelj. Kako je uspeo da uskladi obaveze na snimanjima sa probama zahtevnog mjuzikla „Kompani”, kaže:

– Imali su zaista svi i razumevanja i strpljenja za moje nagomilane obaveze. Paralelno sam radio „Evroviziju”, a u pauzi sam vrteo tekstove i pokušavao da ostanem negde u mislima vezan za proces rada na mjuziklu „Kompani”. Biti voditelj je drugačije od glume, postoje pravila koja voditelj mora da poštuje, a moja namera je bila da budem duhovit, da se zabavimo, da svima bude prijatno. U Madlenianumu sam uspeo, nadam se da uhvatim ritam sa kolegama. Čini mi se da ne kaskam mnogo za njima. U našoj predstavi  postoji mnogo kolektivnih numera tako da su moje kolege imale više posla u međusobnom usaglašavanju, a onda ja tu dođem kao centralni segment okupljanja.

U brojnom glumačkom ansamblu su: Vanja Milačić i Danijel Sič, Branislava Podrumac i Žarko Stepanov, Ivana Popović i Hadži Nenad Maričić, Olivera Bacić i Petar Đurđević, Nataša Marković i Nikola Bulatović, te Tanja Živković, Tatjana Dimitrijević i Jelena Jovičić kao tri Robertove devojke.