Од Срба очишћено шест градова и девет села

У бруталном етнички и верски мотивисаном дводневном насиљу Албанаца над Србима на Косову и Метохији страдали су људи, горела су српска вековна огњишта и православне светиње, оскрнављена су гробља, рушени су и објекти Републике Србије.

Овај насилни талас, познат као мартовски погром, однео је 19 живота. Мучки је убијено осморо Срба, док је 11 Албанаца погинуло у сукобима са припадницима међународних снага безбедности. У Призренској богословији убијен је Драган Недељковић (1943), а у селу Драјковце у општини Штрпце настрадали су Добривоје Столић (1955) и Борко Столић (1984). У Гњилану је убијен Бобан Перић (1952), а у Косову Пољу Златибор Трајковић (1942). У Липљану је од албанске руке страдао Ненад Весић (1951), док су у Косовској Митровици убијени Јана Тучев (1968) и Боривоје Спасојевић (1941).

Повређене су 143 особе српске националности, према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, а 4.012 њих је протерано из јужне српске покрајине. У насилном походу потпуно је етнички очишћено од Срба шест градова и девет села. Као најдрастичније примере етничког чишћења издвајају се село Бело Поље код Пећи и село Свињаре код Косовске Митровице. Мартовском погрому, како подсећају из Канцеларије за КиМ, претходиле су и демонстрације. Масовне и радикалне скупове организовали су ветерани тзв. ослободилачке војске Косова (ОВК), у периоду 15–16. марта, у Приштини, Гњилану, Косовској Митровици и још неким градовима. Захтевали су хитно признавање независности тзв. Косова, а на овим скуповима отворено је распиривана мржња према Србима.

Током погрома на мети албанских екстремиста нашле су се српске куће и објекти као што су поште, школе, здравствене установе. Страдало је 935 кућа и 10 друштвених објеката. Србима су куће спаљене, срушене или тешко оштећене.

У насилном походу на све што је српско и православно демолирано је 35 цркава и манастира, а од тога 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је и око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији.