Од нобеловаца до ванземаљаца

Издавачка кућа „Агора” из Зрењанина (прстен хале 1) верна је својим писцима: једини издавач који је објавио Дорис Лесинг, пре него што је прошле године добила Нобелову награду за књижевност, наставио је да нас упознаје са обимним и суптилним делом ове књижевнице: ту су романи „Трава пева”, „Лето пре сумрака”, „Алфред и Емили”, „Мемоари преживеле”... За јануар 2009. се најављују „Лондонске скице” а за март чувена „Златна бележница”. Овај је издавач, поред „Стубова културе” и Завода за уџбенике, највише пажње посветио делу домаћих писаца (В. Пиштало, М. Ђурђевић, С. Дамјанов, В. Журић, Д. Николић...) што је за сваку похвалу.

Преко пута „Агоре” на малом штанду „Информатике” одлична крими-серија Бориса Акуњина плус његова сјајна књига „Писац и самоубиство” (потписан је својим правим именом, да се не преварите, Г. Чхартишвили)”, и најновија издања – славна трилогија Василија Аксјонова „Московска сага” и „Три диктатора: Стаљин, Хитлер, Тито. Психополитичка паралела” из пера психијатра Владимира Адамовића, једно од најинтригантнијих дела на Сајму.

После повећег броја година у којима је грцао, Нолит који је оставио неизбрисиви траг својим изванредним издањима у послератној и савременој српској култури, после приватизације полако стаје на ноге. Агилни први човек ове издавачке куће, Зоран Живковић, одлучио се да писца Бранимира Шћепановића представи изабраним делима (први пут на српском језику). На штанду Нолита наћи ћете и најновије драме Роналда Харвуда (превод Ђорђе Кривокапић) под заједничким насловом „Енглеска трагедија”, у којима се на примерима из живота Густава Малера, Леополда Ејмрија и Штефана Цвајга Харвуд бави питањем истине и кривице. Ту је и „Фуга смрти” Паула Целана, најпотпунији избор Целанове поезије, у преводу непоновљивог Бранимира Живојиновића (писац поговора и приређивач Мирко Кривокапић).

Силазак у арену води вас право на штанд „Стубова културе” где годинама владају домаћи писци, заштитни знак овог издавача. Ту су нови романи Радослава Петковића „Савршено сећање на смрт”, Саше Обрадовића „Врт љубави”, драма Душана Ковачевића „Генерална проба самоубиства”, роман Давида Албахарија „Брат”... „Стубови културе” наступају под слоганом „Читање је приватна ствар” а редак су колегијални издавач јер је на излазу са овог штанда написано: „Да ли сте посетили штандове 1100 и 1101 „Геопоетике” и „Клија”, такође основане пре 15 година?”... Јубилеј вредан пажње, знак верности књизи.

На штанду „Архипелага”, између осталих, изузетно занимљив роман Гоцета Смилевског „Разговор са Спинозом” у оквиру великог међународног пројекта „100 словенских романа”, „Посластичарске приче” коју су приредили Давид Албахари и Владан Мијатовић Живојнов, у оквиру којих 18 познатих савремених српских писаца говори о свом приватном животу, свакодневним уживањима и интими. Ту је и „Господин Когито”, најкомплетније светско издање опсесивне песничке теме Збигњева Херберта (сјајни превод Бисерке Рајчић).

Преко пута, штанд „Паидеје” и најновији роман „Брида” „Паидејиног” ексклузивца, Паула Коеља. На овом штанду не заборавите да потражите и неке од књига Александра Солжењицина – недавно преминулог великана који је за собом оставио један од најимпресивнијих опуса у литератури 20. века. „Чигоја штампа” представља ново дело Ђуре Шушњића „Недовршен разговор” које садржи огледе из теорије, историје и филозофије.

Ко се, пак, интересује за порекло човека, нека пређе на штанд „Стилоса” из Новог Сада: ту га чека трећа књига Зехарија Сичина „Ратови богова и људи” из серије „Земаљске хронике”. Сичин, археолог и познавалац древних текстова, у овим књигама реконструише епске догађаје који су остали сачувани у легендама, а случај Содоме и Гоморе из Библије сматра нуклеарном експлозијом – кулминацијом ратова који су започети на другој планети и који су се наставили на Земљи. На истом штанду, „адут” – „Делфин” Серђа Бамбарена, поетска прича о делфину сањалици која нас симболично опомиње да треба да следимо своје снове и „посматрамо свет срцем”. Десету годину „Лагуне” обележава и гужва на штанду овог издавача светских бестселера. Од најновијих издања, споменимо роман Амина Малуфа „Таниосова стена” (превод Весне Цакељић), а од домаћих роман Љубице Арсић „Манго” и четврто издање књиге Душана Микље „NewYork, Београд”.

Ко не воли гужву, преко пута „Лагуне” наћи ће дивно прибежиште на штанду Издавачке књижарнице Зорана Стојановића из Новог Сада. Више од 23 нове књиге чини овогодишњу продукцију овог издавача кога откупи Министарства културе готово редовно заобилазе. Објављујући капитална дела светске и домаће класичне и савремене науке – филозофије, лингвистике, психологије и психијатрије, антропологије, етнологије... али и литературе, Зоран Стојановић представља један од светионика у свакој култури, подижући ниво знања и свести модерног човека. Са овог штанда издвајамо студију Максимилијана Брауна „Достојевски. Целокупно дело у својој разноврсности и свом јединству” у преводу Томислава Бекића, оглед о хиперпотрошачком друштву Жила Липовецког „Парадоксална срећа” у преводу Милице Козић, Изабрана дела Проте Матије Ненадовића и Боре Станковића, „Успоне српске културе” Јелене Милојковић Ђурић, први том биографије Хенрика Ибзена из пера И. Де Фигуеиреда… И две „посластице”: роман Милорада Живанчевића „Оностранство” у два тома, изузетну прозу о четири генерације пишчеве породице која је пријатељевала са нашим истакнутим уметницима и професорима па су у овом делу испреплетани и лични и шири, друштвени фон на којем се одвијају ломови које нам је донео 20. век. Друга – „Мемоари” Јована Ђ. Авакумовића које је приредио Слободан Турлаков. За историчаре и све који воле историју ово је неисцрпно сведочанство о културно-политичкој историји друге половине 19. века до краја Првог светског рата, и то из прве руке – човека који је, између осталог, учествовао у довођењу краља Петра Првог Карађорђевића на престо Србије.

Издавачка кућа „Клио” која своја издања, како пише духовито (и препоручљиво!) у каталогу, намењује онима који „мисле својом главом и иду напред” у низу својих библиотека објавила је више од 40 нових књига, од којих ћемо издвојити „Постхумне мемоаре Браса Кубаса” бразилског писца Жоакина Марије Масада де Асиса чија се 100-годишњица смрти обележава у свету. Ту је и „Вирџинија Вулф”Александре Лемасон, нови увид у трагични живот ове славне књижевнице, „Сећање и идентитет”, последња књига папе Јована Павла Другог, написана непосредно пред његову смрт у којој се налазе расправе о темама које превазилазе оквире вере. И, за крај, „Теорије митологије” Ерика Чапа, монографија која не само да истражује теорије о миту него је и практични приручник за тумачење мита.