Ко су интелектуалци

Пратим са колико жара социолог Борис Јашовић брани своју тезу да интелектуалац не може да буде присталица власти, а ако је уз власт онда није интелектуалац. Нисам то знао. Проверих код Вујаклије: интелектуалац означава образовану особу, човека посвећеног духовном раду, филозофа, научника, књижевника. Тако сам и мислио. Али моја збуњеност не престаје. Поготово после сећања да је листу „Александар Вучић – Србија не сме да стане” уочи парламентарних избора у децембру прошле године подржало 11 академика, 460 особа са звањем проф. др, 580 доктора наука и још око 1.000 уметника из свих области стваралаштва, средњошколских професора, дипломираних правника, инжењера... Шта су они? Дрвосече? Рабаџије? Или само квазиинтелектуалци, по Јашовићу?

Колико знам, ако једна научна теза не може да се докаже у пракси, нема ништа ни од тезе, а још мање од науке. Код Јашовића није тако. Ако његова поставка нема везе са стварношћу, утолико горе по стварност. Зато бих га приупитао: Шта је био, рецимо, Добрица Ћосић? На почетку каријере само писац, јер је био уз власт. Кад је почео да говори истину о Космету па се разишао с Титом, био је и писац и интелектуалац. А кад је постао председник Југославије – није био ни једно ни друго, по Јашовићу.

Знамо, љубав је слепа, али оплемењује људе. А мржња? Толико је слепа да разара душу и деформише човека. Не физички. Каква вајда од тога што је неко завршио школе кад је обневидео од мржње па изгубио сва својства образованог човека? („Ето шта школа учини од човека”, каже Зоран Радмиловић у филму „Мајстори, мајстори”.) Цео живот гајио сам илузију да сам интелектуалац. Не морам да кажем на чијој сам страни. Зато сам сада мало уздрман. Али, док се не приберем, једино у шта сам сигуран је да не бих био тамо где је Борис Јашовић.

Радомир Јовановић,

професор у пензији, Жича