Очаравајућа Куршумлијска бања

Куршумлијска бања спада у ред најстаријих бања у Србији. Помиње се још у трећем веку, кад је од римског императора награђена за успешно лечење ратника.

Није престајала да ради у добима разних владара. Забележила је велики напредак у развоју као Акционарско друштво, после Првог светског рата. Године 1929. краља Александар Карађорђевић прогласио ју је бањом. Достигла је капацитет од 205 кревета у објектима и завидан број посетилаца, који су лечени под надзором бањских лекара.

После Другог светског рата је национализована и организована да ради као бањско лечилиште. Убрзо су јој припојене Луковска бања и „дивља” Пролом бања, које су биле без икакве инфраструктуре и путне мреже. Било је то велико ограничење за напредак Куршумлијске и припојених бања. Скупштина општине својом одлуком спаја бање и угоститељство у једну фирму. Тада почиње планирање стручног и дугорочног развоја с еминентним и научним институцијама.

С Медицинским факултетом у Београду покренута је иницијатива да предузеће „Планинка”, у чијем је власништву Куршумлијска бања, одлучи да гради рехабилитациони центар, какви се већ граде у Србији. Предузеће је по договору са Фондом ПИО донело одлуку о градњи и учешћу у вредности инвестиције са 50 одсто. На изради пројеката и програма ангажоване су стручне институције из Словеније и еминентни стручњаци за овакве послове из Србије, Словеније и Немачке. Уз огромне напоре све је реализовано од 1975. до 1982, па је 30. маја 1982. пуштен у рад Центар „Жубор”. Почео је успешном годином пословања, али су стално постојали притисци да се објекат издвоји из „Планинке”. Успело се у томе и онда почиње агонија и пљачка објекта, све до затварања. Затварањем „Жубора” угасио се и живот бање.

После више од десет година „Планинка” је морала да плати свој објекат како би тај огромни капацитет са свестраним садржајем за разноврсне услуге могла да обнови у пусти у рад. Адаптација и обнова извршене су на савршен начин, јер је и сам изграђени концепт пројекта то омогућио.

Данас Куршумлијску бању красе лепо уређени паркови са монументалним кипом богиње туризма. Хотел, са новим називом „Планинка”, с најсавременијом опремом свих садржаја и доградњом уз постојећи терапијски блок нових базена и велнес центра, огромно је и модерно здање са 300 кревета.

Колико се водило рачуна о савременом уређењу објекта, толико или више, бринуло се и о припреми кадрова. На свакој радној позицији дочекују вас љубазни, млади и образовани кадрови, нудећи вам у свему помоћ и подршку. У ресторану се нуди изванредна храна и вероватно да се нешто не може потражити, а да тога нема. Сваког госта особље дочекује на улазу у ресторан и испраћа по одласку.

Објекат је сав у стаклу, па где год да седнете имате поглед на богате природне лепоте које га окружују. На сваком спрату хол је посебан видиковац одакле пуца поглед на природу и парк.

Имао са прилике да давно обиђем многе бање у Немачкој, Аустрији и Словенији, али нисам доживео овакав ужитак у објекту, парку, као и од колектива. Један гост из Северне Македоније ми рече: „Овде нас дочекују као да смо сваком раднику род.”

Заиста је диван доживљај провести дане у Куршумлијској бањи, поготову ако се има у виду позната вредност термалних вода.

Ђорђе Ераковић,

дипл. ек. у пензији, Куршумлија