Женски бизниси се брже отварају, али и затварају

Иако је Србија у претходном периоду усвојила важне законе и политике у области родне равноправности, и даље недостају кључни механизми за спровођење тих закона, а пракса показује да су жене у нашој земљи у лошијем положају од мушкараца у бројним областима живота. Подаци говоре да су оне образованије, али мање плаћене за исти посао од мушкарца и већински су запослене у мање плаћеним професијама. Оне двоструко више времена раде на неплаћеним кућним пословима. Велики број њих и даље се одриче својих наследних права у корист мушких чланова породице, истакнуто је на јучерашњем представљању „Извештаја о правима жена и родној равноправности у Србији у 2023. години”, који сваке године израђује организација ФемПлатз.

Како је оценила Биљана Јањић, извршна директорка ФемПлатза, у последњих пет година нема великог напретка када је у питању положај жена у нашој земљи – иако се позитивним помацима може назвати усвајање неких закона, пракса показује да они не доводе до побољшања положаја жена.

Позитивно је, како је навела, да девојке сада чине чак 40 одсто ученика војних школа, у средњим грађевинским школама такође расте број ученица, а у академској 2023/2024. години оне су чиниле чак 58 одсто уписаних бруцоша. Упркос томе, жене су мање запослене – подаци из трећег квартала 2023. показују да је стопа запослености жена свега 49 одсто, мушкараца 63 процента, а платни јаз повећава се без обзира на сектор у коме су запослене. У периоду од само две године – између 2021. и 2023 – Србија је на листи Глобалног индекса родног јаза пала са 19. на 38. место. Око 56 одсто жена је незапослено, углавном оне са средњим образовањем и из области права, трговине, економије и угоститељства. Иако се бележи пораст предузетница – трећину фирми у Србији воде жене, пракса показује да се женски бизниси чешће и брже отварају, али и затварају. Жене свих старосних група изложене су старосној дискриминацији, јер младе жене послодавци нерадо запошљавају, знајући да ће оне отићи на трудничко и породиљско одсуство, док жене старије од 50 година ретко ко жели да запосли. Осим тога, свега четвртина жена у Србији поседује некретнине.

Др Косана Бекер, програмска директора ФемПлатза, упозорила је да сваке године око 30 жена страда у породично-партнерском насиљу, да је од почетка године четири њих убијено од стране мушкараца и додала да држава и даље нема званичну статистику о фемициду па невладине организације жртве фемицида броје из медија. Она је додала да су феминисткиње и бранитељке женских права стално изложене нападима, да се ти напади по правилу не санкционишу, али и додала да је веома позитиван тренд да све већи број младих жена у јавности отворено говори о партнерском насиљу, односно злостављању, мобингу или силовању које су доживеле од стране мушкараца.

Један гинеколог на скоро 6.000 жена

„Посебно забрињава податак да нема довољно лекара који брину о женском репродуктивном здрављу – у Србији има свега 509 гинеколога, што значи да један лекар брине о гинеколошком здрављу 5.812 жена. Осим тога, они су неравномерно распоређени, у многим местима их нема или долазе само одређеним данима у недељи и тада се углавном баве само трудницама”, упозорава Биљана Јањић.