Сваки петстоти Србин иза решетака

– Затвори у Србији су препуни. Тренутно се иза решетака налази 9.500 људи, док на своје место у затвору чека више од 6.500 осуђеника – рекао је начелник Одељења за спровођење алтернативних санкција Дамир Јока у изјави за „Политику”. Када се број становника подели с бројем затвореника, испада да је сваки петстоти становник ове земље – иза решетака.

Јока је указао на то да су затворске казне изузетно скупе по државу и да треба тежити алтернативним санкцијама – казнама које подразумевају рад у јавном интересу или условну осуду са заштитним надзором.

Ова Јокина анализа спада у део програма Министарства правде Републике Србије и Мисије ОЕБС-а у Србији који су јуче представили „Пројекат реформе заводских санкција и увођења алтернативних санкција”. За ту прилику организовали су посету представника медија затвору у Падинској Скели.

Овај затвор има капацитет од око две стотине затвореника и један је од три затвора у Србији „отвореног типа”. Ту долазе такозвани лакши затвореници. Овај затвор је тренутно једно велико градилиште. Биће изграђени нови павиљони. Очекује се да ће затвор који се гради у Падинској Скели почети са радом следеће године, а најављена је и изградња затвора у Крагујевцу, Крушевцу, Панчеву и Прокупљу.

Процес реформе је део трансформације целокупног правосудног система и у великој мери ће зависити од успешности практичне примене алтернативних санкција које су у српском законодавству значајну улогу добиле усвајањем Кривичног закона, јануара 2006. године. Према незваничним подацима, услови за почетак извршења ових санкција биће обезбеђени тек до краја ове године, када се закључе уговори са јавним предузећима, али и када почне да ради релевантни координациони одбор.

– Ове санкције су предвиђене за лакша кривична дела, за која је запрећена казна до три године затвора, за младе починиоце који су први пут осуђени. Тренутно има око 500 осуђених на које би се могле применити ове мере. Држава дневно мора да издвоји најмање 1.000 динара по затворенику, што значи да би применом алтернативних санкција Србија уштедела више од два милиона евра годишње – наставио је Јока и истакао да се у појединим земљама западне Европе овај систем казни примењује већ више од 200 година.

Повереник за извршење алтернативних санкција Олга Јовановић, рекла нам је да алтернативне санкције показују боље резултате у преваспитању осуђеника од затворских казни.

– Затворске казне собом носе многе негативне последице по осуђенике. Често долази до развода брака, губитка радног односа, презира окружења... Код рада у јавном интересу осуђеник остаје у свом дому, са својом породицом. Он има обавезу да месечно одслужи 60 сати друштвено-корисног рада. Са повереником договара време које му одговара, тако да може несметано да обавља и своје дотадашње обавезе – објаснила је Олга Јовановић и нагласила да је поврат много чешћи после издржавања затворских казни.

У Србији су досад донете 34 пресуде којима су изречене алтернативне санкције, а од њих је 10 донето у београдским судовима, подаци су Управе за извршење заводских санкција. Приоритет ове управе је изградња нових смештајних капацитета, континуирана обука и повећање броја запослених.

С. А. Милошевић